Đokovića poraz od Opelke nije poremetio, i dalje na pravom putu za Australijan open

Tolika pauza je morala da ostavi traga, a Đoković nije uradio ništa da je skrati. Uostalom njegov cilj i nije da u Brizbejnu bude u top formi, nego u Melburnu. Sa 37 godina nemoguće je na svim takmičenjima igrati maksimalno, a Nole odavno ne krije koji su mu prioriteti.

Zato je potpuno logično zaključiti da, kada već nije mogao do titule, onda je bar ispunio cilj. A cilj je bio što više vremena na terenu. Pet mečeva, od kojih tri u singlu i dva u dublu, potpuno su ostvarili taj cilj. Nole sada ima dovoljno vremena za upucavanje udaraca do početka prvog gren slema sezone, ali i za predturnirsku analizu sa Endijem Marijem koji će mu se priključiti.

Naravno, poraz od Opelke koji je na svetskoj listi tek na 293. mestu i najlošije je rangiran teniser protiv koga je Đoković izgubio meč loptu u celoj karijeri (Filipu Krajinoviću se predao), sigurno nije dobrodošao. Ali nema ni razloga da mu preteško padne.

Đoković je protiv tenisera "koji serviraju sa trećeg sprata" gubio i kada je bio u najboljoj mogućoj formi. U 2015. jedini poraz pre finala u celoj sezoni doživeo je u Dohi protiv Ive Karlovića, takođe 2,11 metara visokog. U 2016. mu je seriju od četiri zaredom osvojena gren slema na Vimbldonu prekinuo Sem Kveri. Gubio je i od Džona Iznera, jednom u polufinalu Indijan Velsa, a drugi put u četvrtfinalu u Sinsinatiju.

A niko od njih nikada nije bio svetska velesila, mada svako od njih ima fenomenalan servis. A kada je podloga brza, a oni imaju artiljerijski dan, jako je teško zaustaviti ih.

Jeste Opelka došao u Brizbejn sa bagažom od devet uzastopnih poraza na ATP turu od avgusta, ali početak je sezone, svi počinju od nule.

Sa ovih pet partija, Đoković je postavio dobar temelj australijske kampanje na čijem cilj piše 11. titula. Nije, kao nekada, glavni favorit, ali nije ni bez šansi. Za razliku od njega, ni Janik Siner ni Karlos Alkaras još nisu odigrali nijedan meč u 2025, nisu ni proveravali svoja oružja, da li su malo zarđala.

Italijan brani titulu, prvi je na svetu i sigurno je prvi favorit. Siner je u prošloj godini pokazao fenomenalan nivo igre na betonu i, što je još važnije, neverovatnu psihološku čvrstinu. Janik je jedini za koga se sada - desetak dana pre početka Opena - može reći da bi imao veće šanse u meču sa Đokovićem.

Za Alkarasa to ne važi jer su njegove oscilacije i dalje veoma velike. Ubedljiva pobeda protiv Novaka na Vimbldonu, a onda suze zbog poraza na Olimpijadi najbolji su dokaz da 21-godišnji Španac još ne uspeva da uravnoteži učinak.

Aleksander Zverev tek treba da dokaže da je sazreo za najveće trofeje, a kako se povukao sa Junajted kupa zbog povrede, jasno je da se znakovi pitanja iznad njegovog imena gomilaju. Ostali asovi su još ipak u drugom planu i čekaju da im sudbina eventualno pruži šansu.

Najbolje je da sačekamo žreb naredne nedelje, on će baciti novo svetlo na puteve koji vode ka trofeju na Australijskom openu. A svi onima koji ne veruju da je Đoković među favoritima, makar ne bio i najveći, jedna poruka:

To je Novak, jedini čovek u istoriji koji je osvojio 24 gren slema, jedini koji je osvojio svaki bar po tri puta, jedini koji ima 40 titula na mastersima, jedini koji ih je sve osvojio, jedini u istoriji sa više od 400 nedelja na vrhu, jedini… Da ne nabrajamo dalje, mnogo je toga još.

U tenisu postoji jedno nepisano pravilo, ako iko može - onda je to Đoković. Bezbroj puta je to dokazao, zašto ne bi opet.