Đoković otvorio dušu posle osvajanja zlata - pričao o penziji, deci, OI u Los Anđelesu...

Srpski teniser je u finalu Olimpijskih igara pobedio Karlosa Alkaraza sa 2:0, po setovima 7:6, 7:6, te tako došao do praktično jedinog trofeja koji mu je falio u kolekciji.

Novak je ispisao nove stranice istorije, postao je najstariji šampion u istoriji OI, a posle finala je plakao i slavio sa porodicom, timom, prijateljima, navijačima…

"Najposebniji osećaj, rekao sam da je 2012. nošenje zastave na otvaranju Olimpijskih igara najbolji osećaj dosad, do danas. Nadamašio sam sve što sam očekivao i nadao se da ću osetiti, govorio sam da predstavljanje Srbije je prioritet za mene da li na Olimpijskim igrama ili Dejvis kupu, kada treba da predstavljam Srbiju. To me motiviše kao ništa drugo. Osvojio sam bronzu na prvim Igrama i nisam uspeo da ovojim medalju kasnije, gubio u tri od četiri polufinala. Sada sa 37 godina sam pobedio 21-godišnjaka, verovatno najboljeg igrača na svetu. Ovo mi je najveći uspeh u karijeri."

Malo više o samom meču je potom rekao Novak:

"Ova godina je čudna za mene, nisam osvojio niti jednu titulu, ali sam i rekao da su grend slemovi i Olimpijske igre najveći cilj u sezoni. Pogotovo Igre, jer mi je ovo bila verovatno poslednja prilika da osvojim zlato. Pripremamo sam se uporedo za Rolan Garos, Vimbldon i ovo, gledao da budem u piku forme, očigledno je povreda na Rolan Garosu uticala da se usporim, ali sam uspeo da odigram Vimbldon. Nisam puno očekivao, a igrao sam finale. Alkaras je izdominirao tada, ali sam došao u Pariz i rekao da sam drugačiji igrač u odnosu na Vimbldon u smislu kako se osećam i igram. Ulilo mi je to pouzdanje za kretanje, ali i celu igru. Motivacija je na vrhuncu, ne postoji veća od toga da igram za reprezentaciju. Bio sam spreman, u prva dva kola olimpijskog turnira sam osetio da je ovo moja šansa i da mogu da osvojim zlato. Plasmanom u finale sam slavio kao da sam osvojio zlato, ali sam bio spreman i za to. Lako sam izgubio od njega na Vimbldonu i znao da ne mogu da odigram gore od toga, znao sam da će biti drugačiji meč. Što se tiče meča, mislim da je fer što su oba završena u taj-brejku, igrali smo skoro tri sata na tako visokom nivou, a dva seta. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo u trećem setu da sam izgubio onaj drugi. Čestitam mu na sjajnom turniru i borbenosti, sjajan je momak, izuzetno ga poštujem kao tenisera. Pokazao je sjajan karakter, nastavio je da se bori iako je gubio. I ja sam, borio sam se i kada sam vodio, nisam razmišljao da li vodim ili ne. Nikada nisam osetio emocije na terenu kao one kod poslednjeg udarca na meču."

Posebna osećanja bila su tokom himne "Bože pravde".

"Postoji sumnja, ali vera da mogu nešto da uradim je jača od toga. Znao sam da mogu da osvojim olimpijsko zlato, pitao sam se samo kada. Igre su na svake četiri godine i znao sam sve, da imam 37 godina, da je sve manje vremena, da treba da utišam sve zvukove i distrakcije oko mene i to je bila najveća borba. Izuzetno sam zadovoljan jer sam uspeo, i to na koji način, protiv momka koji je sada igrom najbolji na svetu. Sve što sam osetio kada sam pobedio je nadmašilo ono što sam osećao na putu do ovde. Osećaj da sam na ovom terenu, sa zlatom i srpskom zastavom dok slušam himnu, ništa ne može da nadmaši taj osećaj u sportu."

Na pitanje mađarskog novinara o tome da je pred finale Marjan Vajda izjavio kako će Novak Đoković igrati u Los Anđelesu ako u Parizu ne osvoji zlato, srpski as je poručio:

"Marijan Vajda me zna kao moji roditelji, jedan od omiljenih ljudi u mom životu i u pravu je. Želim da igram u Los Anđelesu, uživam da igram za svoju državu i biti deo ovog tima je... Sada se Viktor šali na račun mog kalendara i Los Anđelesa i misli, u redu, još četiri godine sa ovim momkom. Zagrljaji Marjanu, volim ga, bio je u pravu."

Naravno, bilo je reči i o kraju karijere.

"Ja sve ovo radim jače nego bilo koji mlađi teniser na Turu, verujte mi na reč, odatle i svi ovi uspesi. Svakog dana radim, najviše onda kada se ne vidi. Ovo je dug put, tu sam jer volim sport, ne zbog osvajanja turnira. Videćemo. sada je trenutak za slavlje."

Đoković je dobio pitanje da uporedi prvi i ovaj trofej.

"Sećam se šta mi je bio prvi trofej u Holandiji, to je "ajpod". Malo je drugačiji odnos, bio je dobar i taj "ajpod", ali je olimpijsko zlato ipak nešto bolje. Moja supruga mi je tada bila devojka, tek smo krenuli da se zabavljamo, a Marjan Vajda trener. Zbog toga Holandija ima posebno mesto u mom srcu."

Stigla je čestitka i od Rafaela Nadala.

"Nisam video, poseldnjih sat vremena sam sa vama i vašim kolegama. Hvala im, znači mi. To su mi najveći rivali. Prema mom mišljenju, ovo je bila najveća prepreka za preći. Na mnogim Olimpijskim igrama neki nisu ni igrali, kao Siner u Parizu, a retke su, na četiri godine, plus pritisak igranja za državu i očekivanja nacije. Olimpijske igre su drugačije, moraš da doneseš medalju, zato je vrlo teško uspeti."

Jedan od stranih novinara pitao je Đokovića šta je vikao na kraju meča.

"Slava bogu, slava bogu. To sam izgovorio, zahvalio se na snazi i prilici da sam ovde."

Iznenada je upitan Novak da li bi želeo da postane predsednik Srbije.

"Prijatelju, srećan sam gde sam u svom životu. Samo želim da uživam u trenutnom."

Bilo je suza, ali suza radosnica.

"Videli ste snimke? Ja nisam, samo sam vas video i ovog što me prati za doping, ne da mi da pijem ništa. Biti na postolju i gledati srpsku zastavu koja se diže uz himnu koja odjekuje, nema lepšeg osećaja. Ništa ne može da me učini ponosnijim. Ovo nadmašuje sve moje uspehe, toliko mi je ova medalja nabila pritiska, svi koji me znaju znaju koliko sam ovo želeo i truda uložio da bih dostigao. Našao bih način da se podmlatim i otišao u Los Anđeles da nisam uspeo. Osećam ogromnu podršku srpskog naroda, to me vodi."

Poređenje sa Lionelom Mesijem.

"Nema slučajnosti, Mesi i ja smo isto godište, genije fudbala i sporta. Da mogu na neki način da istovremeno postižem uspehe u mom sportu kad i on to radi, lep je osećaj. U Tokiju sam bio baš blizu, delilo me je par gemova od finala. Postoji razlog što se ovo dešava, u Tokiju mi je najteži poraz ikada uz onaj u Dejvis kupu prošle godine, kada sam bio blizu i ostao bez goriva. Osvojio sam tri od tri grend slema pred Tokio i nisam imao goriva za zadnji skok, a ovde sam došao svežiji i bolje se spremio. Sve je izgledalo drugačije. Iako sam izgubio u finalu Vimbldona, znao sam da ću ovde biti kao zver."

Planovi za naredne dane su jasni.

"Slaviću, veseliću se, biću sa najbližima, ne znam šta više. Otići ću i u selo. Nemam više ciljeva, nemam pojma, dosta je."

Još malo je o meču govorio sveži olimpijski prvak.

"Kao da je filmski scenario, u dva možda najduža seta u taj-brejku, rešena u odlučujućim momentima. Tela su se lomila, u tim momentima zadržati dah, a da ne mogu da dođem uopšte do vazduha. Samo sam se zgrčio i kretao po automatizmu. Kao da je neka viša sila i zato sam govorio da je bog veliki i osećam božansku intervenciju, to mi je pomoglo."

Novaku je šou "ukrala" ćerka Tara porukom "Tata je najbolji" na papiru pred meč, ali je najboljem teniseru sveta najvažnije da je najbolji otac.

"Ponosan sam ako me tako vide moja deca, meni je najvažnije da misle da sam najbolji tata. U njihovim očima želim da sam tata sa kojim žele da provode vreme, da ga vole. Nema lepšeg osećaja da se sve dešava pred njima."