Nole: Neću stati, samo da mi se nešto ne ispreči na putu

Na konferenciji za novinare posle pobede protiv Kaspera Ruda, Đoković je izdvojio detalj koji ga definiše.

- To je sposobnost prilagođavanja. Adaptiram se protivniku, uslovima, bilo je poraza i takvih teških koji su uticali na mene i moju karijeru. Ovakva osnova i počeci dozvolili su mi da budem svestran i da široko gledam na stvari. Ne da samo igram na travi da bih uzeo Vimbldon, hteo sam prvo mesto, za to moraš da igraš na svim podlogama i da imaš kontinuitet rezultata. Ne želim da sam samo ja i da sve svojatam, već da kažem i ko su ti ljudi koji su mi davali savete, podržali, posebno kada sam bio mlađi i tim ljudi koji imam oko sebe, svako ima svoju ulogu.

Ne krije Đoković da je mnogo naporan tokom grend slem turnira, o čemu je pričao i njegov trener Goran Ivanišević.

- Moram da budem selektiviniji sa turnirima, to su grend slemovi. Još jedna zavšrena. Možda ćemo neke stvari opisati u knjizi do detalja. Mnogo je naporno. Ja sam mnogo naporan za vreme grend slema, to zna i moj čitav tim, supruga, moji roditelji. Svi oni znaju da nekada moraju da mi se sklone s puta, zračim tom energijom da imam svoje vreme na terenu znam da živčanim i da nervi preuzmu, van terena sam zahtevan. Poznajem sebe dobro, očekujem da i drugi izvuku maksimum i da budu usresređeni na ovu misiju, zato i nije lako. Da je lako, to bi bio svako.

Od ponedeljka prvi teniser sveta kaže da mu u ovoj fazi karijere svaki trofej sa četiri najveća turnira mnogo znače.

- Jedan je vredan kao pet ili deset slemova. Ne treba se poneti previše, ne ponesi se u dobru u zlu se ne ponizi, to je velika životna lekcija. Treba čovek da proslavi i da bude ponosan na ono što je dostigao i postigao. Da vidim koliko daleko može. Dok se ovako osećam i zdravstveno i fizički i mentalno, posebno da imam ovakvu motivaciju. Neću stati ukoliko mi se nešto ne ispreči na putu.

Novak je naglasio da se uvek trudi da bude najbolja verzija sebe.

- Ponosan sam i otac i stric i brat i suprug, trudim se da budem najbolja verzija sebe. Činjenica je da uloga koja mi najviše energije životne iziskuje je uloga tenisera. Da bih uspeo u tome, moram da imam podršku ljudi oko sebe, većina tih ljudi bila je ovde, braća nisu bila ovde, ali su sa mnom u mislima i srcu. Teško je opisati sve emocije. Osećaj ponosa, sreće, ispunjenosti, zadovoljstva, ali i olakšanja i neki oslobađajući osećaj. Najlepše je kada se završi sa trofejem. Malo se osećaš kao izduvan balon zbog te tenzije i svega, teško je da se izoluješ od svega što se priča.

Prisetio se Đoković svojih učitelja Jelene Genčić i Nikole Pilića.

- Dali su mi svestranost, nisam usavršio igru sam za jednu podlogu, sve osim trave na kojoj nisam igrao do svoje 17. ili 18. godine, a nju sam sanjao zbog Vimbldona. Trenirao sam na bržim, sporijim podlogama, sećam se da su me oni konstantno terali da igram u svakakvim mogućim uslovima, po mraku, suncu, da pokušaju da repliciraju šta će se događati u mojoj karijeri. Uveren sam da sam zbog takve vrste treninga uspeo da razvijem sposobnost da budem kompletan igrač u svim uslovima. Na to sam jako ponosan. Odrastao sam na šljaci, moja igra je nekako najefikasnija na tvrdoj podlozi. Dvorana mi je u jednom momentu postala jako uspešna, sada u ovoj fazi karijere je to trava, osvojio sam četiri Vimbldona zaredom, dobro se osećam na toj podlozi, iako nije idealna za moj stil, jer ne igram servis-volej često - kaže Đoković.