Novosađanin koji radi na akademiji slavnog tenisera

Paunić, teniska generacija Janka Tipsarevića, imao je punu stipendiju na koledžu u Luizijani. Kad je diplomirao, vratio se u Srbiju i otvorio teniski klub čekajući šansu da se jednog dana ponovo vrati u SAD, što se i dogodilo 2016. Tri godine je radio u klubu pored Njujorka, da bi nedavno dobio priliku da radi kao trener na akademiji čuvenog Džiona Mekinroa, što je oberučke prihvatio, a danas su rezultati fantastični.

- Godine koje sam proveo studirajući u SAD, bile su dovoljne da shvatim da nikako ne treba da "zatvorim" vrata te zemlje i da se vratim jednog dana. SAD su jedinstvena država koja već četiri veka privlači ogroman broj doseljenika iz celog sveta. To se sve dešava sa razlogom, jer prilike, kojih je ovde nebrojeno mnogo, vrebaju iza svakog ugla. Svaki pojedinac je krojač svoje sudbine, a trudom, finoćom, kreativnošću, znanjem i komunikativnim veštinama povećava šansu da bude zapažen i tražen.

Paunića, rođenog Novosađanina, preporučio je drugi trener sa ovih prostora, i ubrzo je stigao poziv Džona Mekinroa, svetske legende.

- Do intervjua je došlo posle preporuke jednog cenjenog stručnjaka sa naših prostora, koji se u ovoj Akademiji već istakao kvalitetnim radom. Ima stručnjaka iz svih delova sveta, a najviše iz Španije. Moja zaduženja su da radim sa decom svih uzrasta, uglavnom takmičarima, kao i sa profesionalnim igračima koji su povremeno gosti akademije. Kad teniseri napune 16, 17 godina, spremam ih za koledž, jer imam to iskustvo. U planu je da me Akademija šalje na usavršavanje za mentalnu pripremu takmičara, pa bi trebalo da postanem glavni trener za tu oblast.

Kad se nađete oči u oči sa sedmostrukim grend slem šampionom i najpoznatijom prznicom svetskog tenisa, tema je na napretek.

- Sa Džonom sam od skoro u malo bliskijem odnosu, pa nismo imali puno razgovora. Uglavnom pričamo o mečevima koje smo igrali jedan protiv drugog, o "bratskom dublu" koji željno iščekujem gde ćemo igrati moj brat Aleksandar i ja protiv njega i njegovog brata Patrika, o igračima u Akademiji, ATP i VTA tenisu, a ponekad i o muzici, koja je veliki deo njegovog života. Kada priča o Novaku, priča sa velikim poštovanjem, a ističe da su srpski teniseri tu gde jesu, inače, zahvaljujući Novaku.

Valdimir je radio sa Karolinom Voznjacki, Varvarom Lepčenko, Dominikom Timom...

- Vrhunski igrači dolaze kod nas u velikom broju, jer Akademija postane zvanično mesto za treninge tokom US openaa. Oni su ono što se i očekuje od njih (čast izuzecima), profesionalci, koriste svaki minut proveden na terenu vrlo efikasno, imaju jasno zacrtan cilj i fokusirani su na svaku loptu kao da je u pitanju meč, a ne običan trening. Uglavnom su pristupačni i može sa njima o svemu da se priča. Posebno im prija, ako se priča o nečemu što nema veze sa tenisom, što je razumljivo s obzirom na to koliko vremena provode udarajući lopticu, a opet pričaju sa velikim ponosom o podvizima.

Treneri imaju preveliku ulogu i sve je "pod konac", zbog čega je Vladimir na poseban način zaključio priču.

- Ono što bih istakao je odlična organizacija u celoj Akademiji, velika pažnja se posvećuje detaljima, a najviše klijentima i članovima. Sastanci sa svim trenerima su redovni, svakog ponedeljka, a to je prilika da se diskutuje o trenutnim problemima, preprekama, kao i nedeljnoj "temi", koja uvek drugačija. Treneri se uključuju u diskusiju i to bude jako zanimljivo jer se razmenjuje znanje stručnjaka iz svih delova sveta. Grupni treninzi rade se uglavnom na pet terena, koji su uvek usaglašeni i sinhronizovani, sa trenerom na svakom terenu i jednim glavnim koji obilazi sve terene i brine se da sve funkcioniše u najboljem redu. Svaki igrač ima svoj "profil" na aplikaciji na telefonu, kojoj imaju svi pristup, deca, roditelji i treneri, a vide se ocene na prethodnim treninzima, renking, rezultati sa turnira... Akademija je jako popularna za sve Njujorčane, pa mogu da se vide filmske i TV zvezde, koje dođu ovde da se rekreiraju.