"Trener mora da bude i DŽUKELA": Antologijske reči Dragutina Topića - "Teško je raditi s nekim koga više voliš od sebe"

Tačno 34 godine od kako je on debitovao na planetarnom šampionatu u Tokiju, Angelina je na istom mestu stigla do bronzane medalje.

Dugo je trajala neizvesnost oko toga da li će se odličje naći oko vrata Topićeve, a kada je napokon do toga došlo...

- Nikada mi nije bilo teže u životu. Ona ovo čeka od Pariza prošle godine. U Parizu je trebalo da bude treća, u najgorem slučaju, pa se desila povreda… Posle toga smo ušli u limbo psihički. Potonula je totalno. To ne zna niko, znam samo ja i naš stručni štab. Borila se svakog dana da sebe pronađe ponovo. Trajalo je 370 dana, sada je našla sebe - rekao je Topić za Sport klub Dragutin Topić, svojevremeno sjajan skakač uvis.

Potom se osvrnuo na to koliko je teško u isto vreme biti otac i trener svom detetu. Njegove reči i način na koje ih je izneo sigurno zavređuju mesto u sportskoj antologiji naše zemlje.

Za one koje žele da razumeju, to je zvučalo ovako.

- Toliko je teško rukovoditi ovim... Moraš da budeš trener. Trener mora da bude i džukela i da kaže ono što otac ne bi rekao nikada. To sam joj i rekao pre nekoliko treninga. Nije svađa, nego sam joj rekao ono što sam mislio i što sam znao da moram da joj kažem kao trener. Kao otac, u meni gori, jer nemam pravo to kao otac da kažem. Mnogo mi je to teško, do vrha mi je. Ja bih voleo da postoji u okolini trener koji može da rukovodi, ne vidim ga sada... Ona je sjajna sportistkinja, osećam da je vreme da budem u senci, da na tribinama sedim i da pijem pivo jer - mnogo je teško raditi s nekim koga voliš više od sebe, kome treba da pružiš sve... Ko je trenirao svoje dete, on će razumeti... Ovo nije normalno! Za moju porodicu i za nju sam uradio ono što je bilo do mene, sada može dalje sama, a ako želi, tata je uvek tu - dodao je emotivni Topić.

Ipak, ostaje makar mali žal uprkos medalji.

- Jako sam srećan što je treća, a s druge strane, mislim... U stvari, znam da je ona bila spremna da skoči 2,03. Da li bi to bilo zlato, srebro, bronza ili peto mesto, ne znam, ali mi je žao tih 2,03. Kiša je pala, je*i ga, i raspršila nam je viziju. Ona se ponašala jako profesionalno. Znali smo da će pasti kiša, naglašavali smo da je važno da se preskače iz prve... - zaključio je Topić.