Majdov bljuje vatru: Ne daju mi da uzmem medalju!

Naši džudisti su prethodno pobedili Holandiju i izgubili od Japana, a u izjavi za medije Nemanja Majdov je govorio o lošem suđenju.

- Ekipno smo bili sedmi, što je istorijski rezultat pošto smo uspeli da se kvalifikujemo i pobedili Holandiju koja je velesila. Izgubili smo od Japanaca, to je bilo neočekivano da dobijemo, čak smo imali i dogovor da ne trošimo mnogo energije i čuvamo se za repasaž, ali niko nije mogao da preda meč. Svi smo bili eto nećemo. Sada sa Brazilom smo mogli bolje, odnosno mi smo izvukli maksimum sa ovim sudijama koji smo mogli. Možda to ljudi koji se ne razumeju ne vide, ali ako pitate sve nas - rekao je Majdov i nastavio:

- Kada je bilo nerešeno, da odluče oni povuku i daju kaznu za drugu i to mnogo čega menja. Po pravilu je trebalo da bude 3:1 za nas i Kukoljev meč, ali šta je tu je. Dali smo maksimum, što je do nas da odradimo. Predstavljali smo Srbiju najbolje moguće, dali smo srce na strunjaču, što je možda i najbitnije, izašli uzdignute glave, niko nas toliko i nije porazio.

Majdov je zatim komentarisao i svoj nastup u individualnoj kategoriji, gde je takođe diskvalifikovan.

- Što se mog individualnog dela tiče, to stvarno ne mogu da komentarišem, imao sam mali izliv emocija na društvenim mrežama, ali stojim iza svake svoje reči, možda bih samo izbacio psovke. Verujte mi ono je blaža verzija onoga što su mi uradili za četiri godine, u tom periodu sam imao 15 diskvalifikacija, uvek sam ćutao zbog OI. I onda na Olimpijskim igrama ti ne daju šansu da se boriš - emotivno je govorio Majdov i dodao:

- To je nečiji san, dajem život za ovo, imam dvoje dece koje ne gledam devet sati dnevno da bih se spremao, došao ovde. Drugi sam na rang listi, aktuelni prvak Evrope, dođete na Olimpijske igre gde svi, hajde nacija, nego i vi lično očekujete da uzmete medalju. Imam četiri evropske i tri svetske, što je veliki rezultat, i onda na OI uzmu medalje ljudi koji nemaju na EP i SP.

Ističe da već nekoliko godina sudije imaju nešto protiv njega.

- Meni ne daju da uzmem medalju, da li ću za četiri godine moći... Kada bih znao da će mi se isto desiti zaustavio bih sad. Nadaš se neku Božju pravdu, da ću da pokažem ono što mogu jer sve su nijanse. Niko nikoga ne baci na glavu, tako ne možeš ni na ulici, sve to ide na četiri minuta, pa zlatni produžetak i neko se preda. Problem je što oni ne daju šansu, ali oni ne daju. Dođeš do "golden skora" i oni ti odmah daju kazne i ti odeš kući.

Na kraju je istakao da mu je čast što je predstavljao našu zemlju.

- Slava Bogu na svemu, mi ovde predstavljamo i Srbe i pravoslavne hrišćane i to je naša najveća medalja i to je naš ponos.