U sportu nema laganja - SNS ga je uništio!

U te dve rečenice, čini se, staje sve ono sa čim se suočava naš sport otkako je Srpska napredna stranka preuzela poluge moći i došla na vlast. Naprednjaci su od tada, pa do ove 2023. godine, rešili da u sve umešaju prste, da o svemu odlučuju, a kako su radili - najbolje se ogleda kroz stanje u sportu. A ono je očajno, alarmantno, devastirajuće...

Jednostavno, čega god su se naprednjaci u ovih 11 godina uhvatili, to je uništeno, ne postoji. Tako su naprednjački kadrovi uspeli da unište vaterpolo, srozali su košarku, bacili su u mulj fudbal, a ništa bolje nisu prošli ni muška odbojka i rukomet. 

Dešavanja u fudbalu, kako na terenu, tako i za stolom (čitaj: na izbornoj Skupštini FSS) pokazali su nam da za ovaj sport u Srbiji jednostavno nema spasa. Kao da se sve radi da se fudbal u našoj zemlji uništi i sroza do najnižih grana. I čini se da ljudima koji sede na čelnim pozicijama u FSS to "odlično" ide. Uverili smo se i tokom izborne Skupštine da nije uopšte bitno kakve su vam kvalifikacije, šta ste uradili u karijeri, kakav vam je CV... Ma, ništa to nije na ceni, bitno je da ste samo lojalni vladajućoj stranci i uspećete. A u takvom stanju najbolje "plivaju" sumnjivi ljudi, zbog kojih je fudbal u blatu, a rezultati očajni.

Jednostavno, situacija je takva da smo srećni kada odemo na Svetsko prvenstvo (i to ne redovno), ali i sanjamo da prvi put pod imenom Srbija igramo Evropski šampionat. Čini se da je, gledajući iz ove perspektive, poslednji trzaj bio te 2010. godine, kada je Radomir Antić vratio veru u fudbal, međutim kao da je jedva dočekano da bude smenjen. Veštačko disanje je fudbalu stiglo za vreme selektorovanja Slavoljuba Muslina, ali kada je on sklonjen zbog toga što nije pristao da igra kako Slaviša Kokeza, tadašnji predsednik FSS, svira, mnogi ljudi su digli ruke od reprezentacije i u širokom luku obilaze stadione.

Propadanje jednog trofejnog sporta u Srbiji najbolje se ogleda kroz mušku košarku. Nekada smo se dičili sportom pod obručima, rušili smo konkurenciju, ali je radosti poslednjih godina sve manje. Jednostavno, do 2012. je i bilo rezultata, postavio je tadašnji selektor Dušan Ivković temelj, uveo je igrače koji su godinama nakon toga bili nosioci igre, od čega je benefit imao i naredni selektor Aleksandar Đorđević, pod kojim je Srbija imala uspeha.

Ali, kada je odlučeno da se sa legendarnim asom ne produži ugovor (tako je odlučio Predrag Danilović, predsednik KSS), kreće posrtanje nacionalnog tima. Pa smo tako došli u situaciju da ne odemo na Olimpijske igre, da ispadamo u osmini finala Evrobasketa, ali i da strepimo da li ćemo otići na Svetsko prvenstvo. Me]utim reakcije nema - lepo im je u foteljama i sa svim benefitima.

U poslednjoj deceniji značajno je uništen i vaterpolo, naš najtrofejniji sport, što je trebalo umeti, budući da smo u ovom sportu bili evropski, svetski i olimpijski šampioni. Osnove koje su postavljene još 2009. godine, kada su naši momci tada predvođeni Filipovićem, Prlainovićem, Gocićem, braćom Pijetlović... krenuli da dele lekcije. I dok je ta ekipa bila na okupu, bilo je i uspeha.

Međutim, kazna za političarenje je stigla. Jednostavno, vlast je uništila Partizan, najtrofejniji evropski klub, koji je bio reprezentativna baza, primat je dat Crvenoj zvezdi i u poslednje vreme Novom Beogradu, koji nemaju vaterpolo tradiciju i tada je krenuo slobodan pad. Zbog svega toga smo došli u situaciju da ne dođemo ni do četvrtfinala Evropskog prvenstva, jer nam lekciju deli Francuska, ili da nas, primera, radi, dobija neka Gruzija.

Muška odbojka je takođe pretrpela udarce od dolaska naprednjaka na vlast, pa tako dva puta zaredom nismo uspeli da se plasiramo na Olimpijske igre, selektori su često menjani, dok je od uspeha zabeleženo jedino evropsko zlato iz 2019. godine.

Rukomet je, tek, posebna priča, pošto je poslednji veliki uspeh nacionalni tim doživeo 2012. godine, kada je na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojeno srebro. Posle toga - ništa, mrtvo more! Odemo tu i tamo na šampionate, ali se sa njih i ekspresno vratimo. Kao da treba da budemo zadovoljni kada se prođe grupa ili se, kao što je to bio slučaj na poslednjem Svetskom prvenstvu, osvoji 11. mesto...

Više puta smo i na Direktno.rs pisali i upozoravali, isticali smo da je stanje iz države preslikano na sport, a ono je haotično i alarmantno. Sport nam je na aparatima i nešto pod hitno mora da se promeni, ako mislimo da idemo napred.