Ko je svetski šampion Danijele Santareli?

Italijani dodaju da su šampionke iz Beograda pobedile Brazil koji je pobedio Italiju u polufinalu, a to znači da u kuću Santanelijevih stižu dve medalje – zlatna i bronzana, s obzirom na to da supruga selektora Srbije Monika Miki de Đenaro, s kojom je u braku pet godina, igra za italijansku reprezentaciju.

Italijanski trener Danijele Santareli, rođen pre 41 godinu, došao je u Srbiju u januaru 2022. godine nakon Zorana Terzića, koji je vodio raprezentaciju 20 sezona.

Santareli je svojevremeno pokušao da napravi karijeru kao igrač ali u tome nije uspeo, verovatno jer, kako je kasnije tumačio, nije imao veštine ni fizički, a posebno mentalno da igra na visokom nivou.

Kad je shvatio da nije uspeo kao igrač rešio je da postane veliki trener. Sa 18 godina već je trenirao nižerazredne timove, a sa 27 godina dobio je priliku da bude trener u Pezaru.

Završio je Fakultet za fizičko vaspitanje, mnogo čitao, pratio seminare. I eksplozivno napredovao.

Sa Koneljanom je osvojio četiri titule prvaka Italije (2015, 2018, 2019. i 2021), tri Kupa Italije (2017, 2020. i 2021), četiri Superkupa Italije (2016, 2018, 2019. i 2020), titulu Svetskog klupskog prvaka (2019) i trofej Lige šampiona (2021).

Bio je i selektor ženske reprezentacije Hrvatske, sa kojom je osvojio dve srebrne medalje u „Zlatnoj ligi“ i u skladu sa svojom ambicijom sada došao na mesto sa koga se vrh odlično vidi.

Santareli je igrao na poziciji „libera“, kako je opisao – kao golman u fudbalu, dodirnete nekoliko lopti, ali one moraju biti savršene.

I fanastično je pristupio trenerskom poslu, po njegovom shvatanju, odbojka se mora živeti 24 časa dnevno.

Pričao je u jednom intervjuu da su mu mnogi ljudi rekli da bi trebalo više da uživa u životu, da uzme više slobodnog vremena i da s vremena na vreme izađe, ali da to ne može.

Čak se i ne odmara dovoljno i prilično loše spava tokom takmičenja.

„Moram to da radim, moram da učim, radim i mislim za dobro sebe i tima“, objasnio je takav pristup poslu ni najmanje ne pokušavajući da to predstavi kao žrtvu. „Odbojka je kao droga… s tim što mislim da je to sasvim u redu“, poentirao je.

Kao trenerski cilj navodi da svakog dana napreduje i nauči nešto novo, ali i nešto što je bio „razlog plus“ da preuzme kormilo ženske odbojkaške reprezentacije Srbije.

„Mislim da je to cilj skoro svakog trenera na svetu i to onaj najočigledniji. Pokušajte da pobedite na Olimpijadi. To bi bio vrh“, otkrio je u jednom intervjuu, ne sluteći da bi takva prilika mogla da mu se otvori već u Parizu 2024.