Šoštar: Ne plaši me Tokio, već šta sledi posle njega

Bliže se odložene Olimpijske igre u Tokiju, spominje se pitanje produžetka ugovora selektoru Saviću. Čini se da je reprezentacija jedina stvar koja funkcioniše u sistemu?

- Imamo reprezentaciju koja već dugi niz godina koja postiže izvanredne rezultate. Mali je broj takmičenja sa kojih se nacionalni tim vratio bez medalje. Prošle godine smo se vratili sa Svetskog prvenstva bez odličja, budući da je nastupila izmenjena ekipa, na šta je uticalo i to što je već bilo obezbeđeno mesto na Olimpijskim igrama. Godinama ti igrači igraju zajedno i ogromno je opterećenje, jer se preko leta nastupa za reprezentaciju, a preko godine za klub, pa je selektor odlučio da tim momcima da slobodno, tako procenio. Nije to bilo prvi put, imali smo mi FINA kup i Svetski kup, kada smo u Kazahstanu osvojili zlatnu medalju sa praktično drugom ekipom. Znači, nije to prvi put Savić uradio, a ovoga puta sa Svetskog prvenstva se nismo vratili sa medaljom - rekao je Šoštar za Direktno.rs.

Vratili smo se i sa Evropskog prvenstva bez medalje?

- Ove godine smo imali Evropsko prvenstvo u Budimpešti na kom takođe nismo uzeli medalju. Imali smo taj četvrtfinalni meč, koji je bio težak. Teško je tu pričati u sreći, jer ona prati onog ko ju je zaslužio. Mislim da bi nam bilo koji drugi protivnik u četvrtfinalu više odgovarao od Španije, jer je ona reprezentacija koja je u usponu. Španija ima kvalitet, konstantno napreduje i u tom trenutku je imala veći motiv od onog koji je već 10 godina imao uspeh. Nije to nikakav opravdavajući faktor, to je tako, ako hoćeš da budeš prvi, moraš sve da pobediš. Ne treba to da nas zabrinjava, mene mnogo više brine što smo mi do SP u Kuvajtu imali šest prvenstava za mlađe kategorije sa kojih smo se vraćali bez medalje. To je, po mom mišljenju, alarmantna situacija.

U ovom trenutku samo seniorska reprezentacija pod vođstvom Savića funkcioniše kako treba?

- To je zato što ima kvalitet, funkcioniše sve kako treba, napravljena je grupa momaka koji su zaista vrhunski, napravljena je određena smena. Pojavili su se novi vaterpolisti umesto onih koji su igrali pre tri, četiri godine, što je normalno i tako treba da bude. Mislim da Dejan sa njima ima izvanrednu komunikaciju, takođe je sjajan i način na koji ih vodi. Pronašli su se i to je ono što je dobro. Mislim da bi u tom sastavu trebalo i završiti olimpijski ciklus, to što su Olimpijske igre pomerene za jednu godinu, neka je druga stvar. Mislim da bi tako bilo najprirodnije da bude, imamo sve karte na stolu da se sa Olimpijskih igara vratimo sa jednom od medalja.

Da li imamo kvalitet da u narednih 10, 12 godina beležimo uspehe i da ne brinemo o selektoru nacionalnog tima?

- Imamo nekoliko trenera, ali se kvantitet vrhunskih trenera smanjio u odnosu na ono što je bilo ranije. Zaista imamo nekoliko trenera koji imaju kvalitet da vode reprezentaciju Srbije, ali i druge svetske reprezentacije i da pretenduju na najveće uspehe. Počev od Dejana Savića, Vlade Vujasinovića, Igora Milanovića, Uroša Stevanovića, koji je trener u Radničkom iz Kragujevca, a vodio je samo mlađe selekcije, Stefana Ćirića i Živka Gocića. Stevanović je uzeo medalju sa mlađim selekcijama posle tri takmičarske sezone. Od EP na Malti 2017. nije uzeta medalja sve do Svetskog prvenstva u Kuvajtu 2019. godine. A svake godine imamo dva takmičenja. Moram to još jednom da ponovim, ne plaši me Tokio iduće godine, plaši me ono što će uslediti posle toga. Nije pitanje ko će da vodi nacionalnu selekciju, već je pitanje koga će da vode, uz dužno poštovanje svima. Imamo kvalitetne igrače, ali se taj kvantitet smanjio, jer mi moramo da imamo barem 25 igrača na približnom nivou da bi se taj kvantitet onda suzio. I mislim da će to biti problem. A za Tokio se uopšte ne plašim.

Da li se tu postavlja pitanje odgovornosti Stručnog saveta? Ko treba da vodi računa o trenerima u klubovima, radu u njima, kao i o interesima nacionalnih timova?

- Stručni savet sigurno funkcioniše, samo način na koji to radi, nivo na kom se nalazi i kvalitet mora da bude daleko bolji.

Da li su nova vaterpolo pravila unapredila ili unazadila vaterpolo?

- Sigurno se ide napred, mislim da je to što jeste dobro, ima još stvari koje mogu da doprinesu da se stvari i igra ubrzaju, ono što je osnov svega jeste da se stvar pojednostavi da bi čovek koji nije vaterpolo ekspert mogao da dođe na utakmicu i da zna šta se dešava i ko šta sudi, kao i zbog čega se donose takve sudijske odluke u bazenu. Tako da to jeste pravac prema kome vaterpolo treba da teži. Ali, suština prodora vaterpola u svetu na tržište jeste njegova promocija i način kako će on da se prezentuje u javnosti. To je suština, a ne pravila. Ako napravimo najbolja moguća pravila na svetu, a bez promocije, to neće biti dovoljno interesantno. Do sada smo imali pravila koja su bila relativno stara, a mi smo 2016. godine u finalu Evropskog prvenstva u Areni imali 20.000 ljudi. Prema tome, nisu tu pravila smetala i sprečila ljude da dođu, budući da je najviše ljudi u istoriji bilo na jednoj vaterpolo utakmici. Kad god smo imali značajne utakmice, mi smo imali pune bazene. Ali, naravno da ćemo pojednostavljenjem pravila lakše moći da uđemo u javnost, međutim u javnosti moramo da budemo predstavljeni na pravi način.

Da li podržavate ovaj razvoj , poput Šapca i Radničkog iz Kragujevca prethodnih godina?

- Vaterpolu treba svaki centar, trebalo bi tu da budu i Subotica, Niš, Novi Sad, Kraljevo... To ne znači da treba da dođe do debeogradizacije, već je potrebno povećati broj vaterpolo centara. Trebalo bi da bude još bolje nego što je sad u Beogradu, verujem da je to moguće, ali je potrebno i da se pokrenu i ostali centri, što bi išlo u korist našem vaterpolu.

Zašto nema te inicijative u poslednje vreme?

- To je pitanje za Vaterpolo savez Srbije, jer granski Savez je u svakom sportu osnova i najreferentnija instanca za razvoj tog sporta na teritoriji Republike Srbije, kako u košarci, tako i u rukometu i odbojci, pa i u vaterpolu. I to je ono što je potpuno jasno. Što je veći broj centara u zemlji, to će i sport biti kvalitetniji.

Da li ste se ovih meseci kada ste bili odsutni iz vaterpola pitali kako rešiti finansiranje klubova kako bi se ta niska dobrih rezultata reprezentacije nastavila i da ne bi naši klubovi prolazili kroz turbulentan period?

- Suština jeste u sistemu, jedan od koraka je ono što radi Olimpijski komitet Srbije, koji je pokrenuo inicijativu da se vrhunski igrači vrate u naše klubove. Zato sam i rekao da je pitanje da li će to trajati samo jednu sezonu ili će to biti duži niz godina. Veliki broj naših sportova koji su trofejni može samo tržišno da opstane. I to ne samo što ljudi ne prate te sportove, već zato što je to jednostavno tako. Država je ta koja brine o tim sportovima, više puta sam rekao da država izdvaja značajna sredstva za sport, i to ne samo sada, već duži vremenski period. Sigurno da mi u vrhunskom sportu uvek hoćemo više i treba nam više zbog vrhunskih rezultata, ali mislim da je s jedne strane pitanje svakog Saveza ponaosob kakav će program da napravi i način na koji će da napravi razvoj tog sporta u Srbiji. Kada bi se napravila dobra komunikacija između države, lokalne samouprave i Saveza, mislim da bi se napravile dobre stvari. Ali, mora da postoji jasan plan šta se radi. Iz VSS mora uvek da potiče inicijativa, jednostavno tako sistem mora da funkcioniše - zaključio je Šoštar u razgovoru sa Direktno.rs.