FORMULA 1 Fetel out, Sainc in

Sebov početak u Formuli 1 bio je spektakularan, kao i cela „prva“ faza karijere. Debitovao je 2007. godine na VN SAD na čuvenoj stazi u Indijanapolisu za BMW-Williams. Tada je zamenio povređenog Roberta Kubicu, koji je na prethodnoj trci u Kanadi doživeo težak udes. Zauzeo je 7. mesto na startu, a trku završio kao osmoplasirani, postavši tako najmlađi osvajač bodova u istoriji F1. Brzo posle toga je postao i zvanični vozač Red Bull-ove ekspoziture, ekipe Toro Rosso.

Već u narednoj sezoni 2008. godine, njegovoj prvoj celoj u F1, ostvario je prvu pobedu vozeći za najmanji tim. Osvojio je pol poziciju na kišovitoj Monci, a zatim ostvario i pobedu u trci, na najbržoj stazi u kalendaru. Ponovo je postavio rekorde, kao najmlađi osvajač pol pozicije i najmlađi pobednik.

Naravno da je posle toga prekomandovan u „prvi tim“ Red Bull, gde mu je timski kolega bio Mark Veber. Sezona 2009. je ostala upamćena po iznenađujućoj tituli tima Brawn i Džensona Batona. Fetel je zabeležio četiri pobede, prve u istoriji ovog tima i zauzeo drugo mesto u poretku vozača iza Batona. Ovo je bio samo uvod za ono što je usledilo u naredne četiri godine.

A usledile su četiri godine dominacije Red Bula i Fetela. U sezoni 2010 vodila se velika borba između Fetela, Vebera i Alonsa u Ferrariju. Pred poslednju trku sva trojica su ušla sa šansama da postanu šampioni. Fetel je bio tek na trećem mestu i zavisio je od rezultata ostale dvojice, ali je zabeležio pobedu što je bio glavni preduslov. Red Bull je žrtvovanjem Vebera isprovocirao Ferrarijevu taktičku grešku i istorija je ispisana.

Naredne sezone Fetel je ubedljivo osvojio titulu sa čak 11 pobeda i 5 drugih mesta u 19 trka. Treću titulu osvojio je ponovo uz dosta drame i borbe sa Alonsom. Odluka je pala u poslednjoj trci u Brazilu, kada se posle kontakta na startu Fetel okrenuo i pao na poslednje mesto. Ipak, do kraja se probio na 6. mesto što mu je bilo dovoljno za novo slavlje.

Četvrtu titulu, osvaja posle 9 uzastopnih pobeda u poslednjih 9 trka, čime se izjednačio sa Askarijem po broju uzastopnih pobeda, a sa 13 pobeda u sezoni izjednačio se sa Šumaherom po broju pobeda u sezoni. Prema onome što je kasnije viđeno, bila je ovo Fetelova labudova pesma.

Četvrtu uzastopnu titulu osvojio je kada je imao svega 26 godina 123 dana, i svrstao se uz velikane kakvi su Fanđo i Šumaher, koji su takođe osvajali 4, odnono 5 uzastopnih titula. Činilo se da će nadmašiti i samog Šumahera po broju ukupnih titula.

Na žalost ili na sreću, svemu dođe kraj pa tako i Red Bullovoj dominaciji. U sezoni 2014 došlo je do značajnih promena u pravilima. Fetel ne uspeva da se prilagodi novim karakteristikama automobila i ne uspeva da zabeleži ni jednu pobedu, dok njegov novi kolega Rikardo beleži tri. Pomišljao je čak i da napusti trkanje, jer mu vožnja takvog automobila nije pružala zadovoljstvo.

Ipak, dobija ponudu Ferrari-ja, koju prihvata i prelazi u Maranelo sa novom energijom i podstrehom. U prvoj sezoni beleži tri pobede, što je bilo mnogo bolje i obećavajuće, u odnosu na prethodnu godinu tima, kada Masa i Raikonen nisu imali uspeha. Umesto da Fetel i Ferrari naprave pomak, u 2016. završava tek na 4. mestu bez pobede. U 2017. je bilo mnogo bolje, do letnje pauze je vodio u šampionatu, ali je nakon toga Hamilton dominirao i bez drame uzeo šampionat.

Da li je Fetel izgubio šampionski gen ili ne, pokazaće vreme, ali sezona 2018. bi mogla da bude upravo ta u kojoj se to definitivno dogodilo. Slično kao i 2017. Fetel i Hamilton su se borili u prvoj polovini sezone, a onda se dogodila VN Nemačke. Fetelov domaći teren, kiša i sigurno vođstvo, a onda izleće sa staze bez vidljivih razloga i prosipa 25 bodova, koje uzima Hamilton. Posle ovoga je usledila Luisova serija pobeda i sigurno osvojena titula. Čini se da nakon te VN Nemačke, Fetel više nije isti vozač, a stvar se samo pogoršala kada je u ekipu došao mladi i ambiciozni Lekler.

Na ovom mestu bih analizirao Fetela kao vozača. Posle svega rečenog, posle svih rekorda koje je ostvario, možda će mnogima zvučati skandalozno ako kažem da je Fetel verovatno najprecenjeniji i najsrećniji vozač u istoriji F1, koji se našao na pravom mestu u pravom trenutku. Možda se moje mišljenje temelji na tome što se nije potvrdio osvajanjem titule u Ferrari-ju, ali ipak mislim da dovoljno pozajem F1 da bih tako nešto napisao. Da ne bude zabune, on je odličan vozač, ali nije top klasa, onaj šlag na torti.

Čak bih mogao da kažem da su njegove četiri titule devalviranje onoga što bi osvajanje titule trebalo da predstavlja, ali izgleda da je od 2000. na ovamo i sama Formula 1 doživela devalvaciju, pa su verovatno i šampioni takvi. Profesionalnost je veća nego ranije, ali to nije donelo boljitak takmičenju, već čini se sterilnost.

Osim Fanđa, decenijama niko nije uspeo da pređe brojku od 3 titule, a ti vozači su i danas legende ovog sporta. To je uspelo tek Prostu 1993. godine, a onda od 2000. vozači počinju da uzimaju titule u nizu, čini se previše lako. Više zahvaljujući automobilima nego svojoj veštini.

Fetela bih uporedio sa Masom ili sa Denijem Pedrosom iz Moto GP-ja, koji su bili brzi i pobeđivali kada bi poveli trku i kada bi imali konkurentan auto, odnosno motor. Međutim, nisu bili tip vozača koji bi izvlačio čak i više nego što bi taj auto/motor realno mogao.

Možda će me vreme i Fetel demantovati i pokazati da nisam u pravu, što bi svakako bilo dobro za samu Formulu 1. Nemac je još relativno mlad i ukoliko bude dovoljno motivisan ima ispred sebe još sigurno 5-6 godina karijere. Ukoliko mu se kockice još jednom poklope, mogao bi da poboljša svoj pobednički skor i možda dostigne Šumahera.