MINISTRE, VREME JE Da li imamo plan šta ćemo sa sportom?

Za razliku od prosvete, u kojoj se novac za plate dobija od države, izuzev privatnog sektora, u sportu je sav teret pao na klubove. Jer, oni će morati da obezbede plate zaposlenima, a to će im biti mnogo teže sada kada je vanredno stanje u državi, kada nema treninga, mečeva...

Jer, pošto klubovi neće imati sve te obaveze, to znači da su prepušteni sami sebi. Nemaju priliv novca od članarina, pa je pitanje kako će se izboriti sa periodom dok traje vanredno stanje, šta će sa strukom, trenerima, zaposlenima u klubu.

Klubovi raskidaju ugovore sa trenerima i igračima

Mnogi manji klubovi, ne govorimo sada o fudbalu i košarci, već raskidaju ugovore sa trenerima i igračima jer novca nema i ne mogu da isplaćuju plate, raskidaju ugovore sa domaćim igračima, i to ne sa strancima!

I sada dolazimo do pitanja, da li nam se sprema novo sportsko osiromašenje čim ove nevolje prođu kao 90-ih? A veliko je pitanje i kakva je strategija države prema sportu, budući da se do sada državni vrh nije oglašavao po tom pitanju, baš kao ni ministar sporta Vanja Udovičić, Gradski sekretarijat za sport i omladinu... Ostaje da se vidi da li će država pokriti plate zaposlenima u klubovima ili će sad teret pasti upravo na klubove u ovom teškom periodu izazvanim epidemijom koronavirusa.

Pritom, ostaje i pitanje da li su uslovi i specifičnosti isti za sve? Kako će i kada u ovom teškom periodu funkcionisati bazeni za plivače i vaterpoliste, atletski stadioni, košarkaške dvorane koje su pretvorene u bolnice, grupe manje od 20 sportista? Kada će se dozvoliti trening za sportove kojima je bazična priprema napornija i duža od ostalih sportova kako bi nastavili takmičenje. Sve su to pitanja koja se sama nameću, a za sada nikako nema odgovora, jer se nadležni ne oglašavaju nakon proglašenog vanrednog stanja.

Jedno je sigurno, moraće da se pronađe odgovarajući sistem što pre kako bi sportisti, ipak, mogli da treniraju i spremaju se za takmičenja koja ih iščekuju, kako bi bili konkurentni predstavnicima iz ostalih zemalja, kako se ne bi osula baza mladih sportista, kako nam treneri i sportski radnici ne bi prvog dana po ukidanju blokade granica pohrlili u beli svet.

Jer, mnoge zemlje će iz vanrednog stanja, bar su takvi proračuni, izaći u narednih 30-ak dana, dok je za Srbiju neizvesno kada će se to dogoditi. I upravo bi prekid vanrednog stanja valjalo dočekati spreman, jer za sada nema naznaka da će se odlagati i ukidati sportska takmičenja manjeg volumena ovog leta, omladinska i juniorska, prvenstva u manjim sportovima, pa i UEFA će čekati do avgusta da odigra finale Lige šampiona, ABA liga traži model da nastavi, Evroliga takođe, FK Valensija se sprema za početak treninga i pored pakla kroz koji prolazi.

Jednostavno ljudi se spremaju za život posle. I veće pošasti od ove nisu zaustavile svet i život, a sport je svakako krupan faktor pre svega u mentalnom zdravlju I oporavku stanovništva koji izlazi iz jedne tako velike krize! Zato nemate pravo da budete indolentni već da jasno izađete sa idejom kako ćete pomoći klubovima i sportu u celini, i kada će sport u nekoj formi (trenažni proces i utakmice bez publike) zaživeti u Srbiji. Plan!