"CRNI SEPTEMBAR" Današnji dan će zauvek biti upamćen kao najmračniji u svetu sporta

Upravo tada je došlo do nezapamćenog zločina, koji je kasnije nazvan "Minhenski masakr". Naime, tog 5. septembra u ranim jutarnjim satima osmorica palestinskih terorista iz organizacije "Crni septembar" preskočili su ogradu visoku dva metra i upali su u olimpijsko selo, gde su bili smešteni učesnici najvećeg svetskog događaja.

Prema izveštajima svetskih medija, napad je izveden u ranim jutarnjim satima, oko pola pet ujutru. Teroristi su na sebi nosili sportske trenerke i torbe, u kojima je bio čitav arsenal oružja.

Preskočili su ogradu, u čemu su im pomogli američki sportisti, i to misleći da je reč o njihovim kolegama. Ali, to je zapravo bila kobna greška, jer im je znatno olakšan ovaj krvavi posao.

Imali su jasan cilj nakon ulaska u olimpijsko selo, a to je da uđu u apartmane u kojima su bili smešteni izraelski sportisti. U tome su i uspeli, uz pomoć ključeva koje su prethodno ukrali.

Buku prilikom njihovog ulaska u apartmane čuo je izraelski rvački sudija Jozef Gurfrojnd, koji je primetio da neko otvara vrata, pa je telom pokušao da blokira ulaz.

Probudio je sportiste, vikao im je da se sakriju i pobegnu, što je uspelo da uradi sedmorica takmičara. Ostali su probali da pruže otpor, rvački trener Moše Vajnberg i Josef Romano, dizač tegova, čak su i napali teroriste, ali su izgubili život, tako da su devetorica Izraelaca završili kao taoci.

Palestinski teroristi su posle zarobljavanja sportista imali jasan zahtev, pošto su od Izraela tražili oslobađanje 234 palestinska zarobljenika, koji su bili u zatvoru u ovoj državi, ali i izlazak na slobodu dvojice Nemaca.

Izrael nije želeo da pregovara sa njima, tako da je horor sportista, učesnika Olimpijskih igara nastavljen. Nemci su odbili bilo kakvu pomoć izraelskih specijalaca, pa je cela akcija odrađena na prilično "kilav" način, jer su učešće u njoj uzeli policajci koji nisu prethodno obučeni za takve situacije.

Palestinskim teroristima je nuđeno mnogo novca kako bi oslobodili sportiste, međutim njima nije padalo na pamet da to urade, jer su tvrdili da im novac, kao ni životi taoca nisu bili bitni.

Tokom pokušaja spasavanja svi izraelski sportisti su izgubili život, kao i petorica terorista. Preostala trojica su zarobljeni dok su tražili od Nemačke transport u Kairo, pa su kasnije izručeni Libiji.

Ovaj događaj je svojevremeno zgrozio čitavu planetu, niko nije mogao da veruje šta je snašlo izraelske sportiste u Minhenu, i to tokom Olimpijskih igara, kada je trebalo da predstavljaju svoju državu.

Međutim, čelnici Međunarodnog olimpijskog komiteta kao da nisu previše marili za sve to. Jednostavno, ovo takmičenje je nastavljeno kao da se ništa tog 5. i 6. septembra 1972. godine nije dogodilo. Tek posle protesta brojnih drugih učesnika, Igre su prekinute šestog septembra kako bi se odala pošta stradalima, posle čega je sve nastavljeno uobičajenim tokom. Smatrali su organizatori da se Igre moraju nastaviti, što se na kraju i desilo.  

Bio je to jedan od najkrvavijih dana u istoriji svetskog sporta, koji sasvim sigurno nikada neće biti zaboravljen. Nedužni učesnici Olimpijskih igara su izgubili život, samo zbog toga što je neko odlučio da im ga nasilno oduzme. Zbog čega? Zbog sukoba Palestine i Izraela stradali su oni koji za to ama baš nikako nisu krivi.

Prošlo je 47 godina od krvavog pira u Minhenu, ali zločin nije zaboravljen. Niti će. Bilo - ne ponovilo se.