Zvezda nije nadmašila prošlu sezonu - razlog je jasan

Kada se podvuče crta, utisak je gotovo paradoksalan: prošla sezona u kojoj je Crvena zvezda završila kao deseta i igrala plej-in Evrolige deluje smislenije, stabilnije, pa u određenim segmentima i kvalitetnije od ove u kojoj je klub značajno više uložio u igrački kadar.

Na papiru, dileme nema. Ova Zvezda je skuplja, individualno talentovanija i popunjena igračima sa ozbiljnim mogućnostima. Međutim, košarka se retko dobija na papiru, a još ređe se timska hemija može kupiti.

Srpski igrači nisu okosnica

Prošlosezonski tim možda nije imao širinu i individualni kvalitet kakav se očekuje od evroligaša, ali je imao nešto što se ne može lako nadomestiti, a to je identitet. Uloge su bile jasnije, hijerarhija stabilnija, a domaći igrači poput Lazića, Mitrovića, Nedovića, Teodosića i Petruševa nisu bili samo dekor, već važan deo sistema. Upravo ta kombinacija donela je Zvezdi nekoliko velikih pobeda i konstantan takmičarski puls, uprkos limitima koje je roster objektivno imao.

Sa druge strane, ova sezona donela je drugačiju filozofiju. Veći broj stranaca, veći budžet i veća očekivanja. Kvalitet pojedinaca nije sporan. Ipak, ono što nedostaje jeste zajedničko iskustvo, prepoznatljiv karakter tima i iskustvo osvajanja trofeja.

Samo Kalinić i Batler znaju šta je trofej

Upravo tu leži ključna razlika između dve sezone. Prošle godine u svlačionici je postojao određeni broj igrača koji su znali kako se osvajaju trofeji, kako se igraju utakmice pod pritiskom i kako se zatvaraju neizvesni mečevi. To iskustvo nije uvek vidljivo u statistici, ali je često presudno kada se sezona lomi.

Ove godine, Zvezda deluje kao skup kvalitetnih pojedinaca koji još uvek traže zajednički jezik. Osim Nikole Kalinića i Džereda Batlera, Zvezda nema igrača koji ima iskustvo osvajanja trofeja. Kvalitet nije sportan, ali taj pobednički mentalitet i iskustvo jednostavno nedostaje. Nažalost, nemaju ga ni Džordan Nvora, ni Semi Odželej, ni Čima Moneke...

Nedostaju igrači sa dokazanim pobedničkim pedigreom koji bi u ključnim trenucima prelamali utakmice i nametnuli sigurnost ostatku ekipe. Umesto toga, tim često oscilira, bez jasnog obrasca igre na koji može da se osloni kada stvari krenu nizbrdo.

Razlika između ove dve Zvezde možda se najbolje može opisati jednostavno: prošlosezonski tim je znao šta želi da bude, dok ova ekipa još uvek pokušava da shvati šta jeste. Naravno, to ide na dušu Saši Obradoviću.

Ne znači da nužno ova sezona nema potencijal ili da ulaganja nisu imala smisla, ali nešto drastično mora da se promeni u igri crveno-belih. Kako sada stoje stvari, najbolje što Crvena zvezda može jeste da ponovi, ali ne i nadmaši prošlogodišnji rezultat.