Sale se vraća kući?! Legenda zapalila Grobare: "Partizan najrealnija opcija!"

- Genijalan, talentovan, nepredvidiv i kontrolor igre (i studiozan), ostvario je karijeru igrajući za Partizan, Barselonu ili Real Madrid, između ostalih, uz epizodu u NBA i sa bogatom žetvom medalja sa Jugoslavijom i Srbijom. Prisutan u Madridu zahvaljujući magazinu "Gigantes del Basket", koji mu je ovog ponedeljka uručio nagradu "Gigante Leyenda internacional", dao je intervju za Marku kako bi govorio, između ostalog, o svom nasleđu, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti kao trenera - navodi se u najavi.

On je govorio o potencijalnim angažmanima, rekao je da je najrealnije da u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti preuzme Partizan, ali da za to "moraju da se poklope pravi trenuci i prave prilike".

Šta osećate povodom dobijanja nagrade "Gigante Leyenda internacional"?

- Prvo treba priznati ono što je magazin uradio, jer je bio veliki deo našeg života. Počeli smo da upoznajemo svet van Evrope kroz časopise kao što su Gigantes ili Giganti del Básket u Italiji, i ljude koji, kao ja, dolaze sa druge strane, sa Balkana. Uvek nam je bila velika želja da se jednog dana pojavimo u magazinu, na naslovnoj strani ili nakon neke važne titule, utakmice ili medalje. Ovo je globalno priznanje, ne samo lokalno. Za mene je uvek bio jedan od ciljeva da osvojim i ljude koji nisu iz moje zemlje - započeo je Sale.

Odgovorio je na pitanje da li sebe smatra legendom

- Volim da gledam napred, jer ako moram da gledam unazad, to znači da je gotovo. Mnogo mi znači, poseban je ponos primiti nagradu, ali nije na meni da to kažem. Znam da sam uradio neke važne stvari u tom sportu i to je mali deo nasleđa koje ostavljamo generacijama koje dolaze - kazao je Obradović.

Pogledajmo sadašnjost i budućnost. Osvajali ste titule u svim klubovima u kojima ste bili, šta trenutno radite kao nezaposlen?

- Pa, nemoj da se iznenadiš ako me jednog dana vidiš na nekom terenu. Imao sam neke opcije, neke sam odbio, druge se nisu realizovale, ali sam veoma strpljiv. Imam mnogo strpljenja, ali istina je da svaki put kada stanem na parket iz mene izbijaju vatra i strast. Ipak, dovoljno sam zreo da razumem i sačekam trenutak kada bih želeo da preuzmem tim. Nisam trener koji ide samo da trenira; moram da se uključim u projekat da bih seo na klupu. Pored toga, prošle godine u novembru imao sam drugu operaciju kuka, sada imam oba veštačka, poklone koje mi je ostavila sportska karijera. Bio je to težak period, jer nije bilo lako fizički se oporaviti. Pre Igara u Seulu započeo sam pripreme, ali su mi otkrili artrozu na jednom kuku i morao sam na operaciju, deset dana sam bio u bolnici. Pre deset godina operisao sam prvi, sada drugi kuk. Mali pokloni od narandžaste lopte - naveo je Saša.

Da li je moguće da vas vidimo kao trenera u Španiji?

- Ja sam Španac (državljanstvo sam dobio 2003) i to je stvar ponosa jer je ova zemlja prepoznala ono što sam dao tokom 6–7 godina igranja ovde sa Barselonom i Madridom. Zahvalan sam oba kluba, najvećima koji za mene postoje. Jedna ćerka mi je rođena u Barseloni, druga u Madridu. Veoma sam vezan za ovu zemlju i voleo bih jednog dana da se vratim - dodao je.

Vaša karijera u Španiji ostavila je sliku kako slavite titulu u Palau sa dresom Madrida.

- Osvojio sam i sa Barselonom na terenu Madrida, ali da, to je ostalo u sećanju. Bile su to „kockice sudbine“: peta utakmica finala ACB u mojoj prvoj godini sa Barselonom protiv Reala, koju smo dobili. Kada sam došao u Madrid, takođe u prvoj godini, dobili smo petu utakmicu u Palau. Obe pobede su bile pune ponosa, srca i hrabrosti saigrača. To su dve titule koje mi najviše znače - priseća se legendarni Obradović.

U toj u Palau imali ste sukob sa Načom Rodrigesom.

- Nikakav problem. Bili smo saigrači i osvajali titule zajedno. Imam ogromno poštovanje prema njemu kao igraču i osobi. Ali kada smo bili rivali, ti dueli su me posebno motivisali - rekao je.

Ako dobijete ponudu Barselone i Madrida istovremeno?

- To je hipotetički. Oba tima imaju sjajne trenere. Ja sam uvek slobodan da biram mirno i profesionalno, jer se u našem poslu meri nivo profesionalnosti, a ne emocije - kazao je Sale Nacionale.

A Partizan?

- I to je hipotetički, ali možda realnije. Sve je moguće, ali moraju biti pravi trenuci i prave prilike. Rad trenera se meri onim što ostaviš iza sebe. Želim da budem upamćen kao neko ko je nešto ostavio gde god da je bio - zaključio je Saša Obradović.