Legenda košarke - beskućnik po kontejnerima skuplja flaše da preživi

Jedan od njih je i nekadašnji košarkaš Jugoplastike, Mihajlo Manović, kojeg košarkaška javnost u regionu najbolje zna po nadimku Cvrca. Manović je veći deo karijere proveo u Jugoplastici i bio je deo ekipe koja je pomogla ovom klubu da postane brend koji je bila pred raspad Jugoslavije.

Iako je rođen u Beogradu i karijeru počeo u Radničkom sa Crvenog krsta, on je najveći trag ostavio u na Gripama. Manović je u Split stigao još 1967. godine i čak 11 sezona nastupao je za Jugoplastiku i odigrao veoma bitnu ulogu u stvaranju ovog velikana.

Dolaskom u Split za njega je počela nova era, a iako je rođen i odrastao Beogradu na kraju je Manović odlučio da ostane u Dalmaciji. Međutim, životna priča nekadašnjeg košarkaša Jugoplastike je zaista srceparajuća jer je ovaj 76-godišnjak prošao kroz pravi pakao.

Nakon što je završio karijeru odlučio je da ostane u Splitu gde se skrasio, a i sjajno je prihvaćen u tom gradu. Međutim, nakon što se penzionisao od košarke nije nikako uspeo da se snađe u nekim drugim branšama kako bi osigurao život dostojan takve legende. Prvo je pokušao da se okuša kao biznismen, ali poslovni projekat koji je imao na kraju je krahirao. Manović je imao i poslovni prostor u centru Splita koji mu je oduzet što je bio razlog da tada napusti ovaj grad.

Kada je počeo rat vratio se u Beograd gde je radio kao trener i sportski direktor BASK-a. A onda je sve krenulo nizbrdo jer se prvo rastao od supruge, pa zatim doživeo veliki gubitak u porodici. Manovića je 2007. godine zadesila tragedija jer mu je ubijen sin Jovan u mafijaškom obračunu koji se desio u Beogradu, a priče koje kruže kažu da je Manovićev sin stradao ni kriv ni dužan.

- Kada je počeo rat sin Jovan i ja otišli smo kod moje majke u Beograd. Snašao sam se opet, 1994. godine postao sam trener prve ekipe BASK–a, pa sportski direktor. Primao sam platu, živeo, sin je rastao i sve se nekako opet uklopilo. Ipak, moj život je iz temelja promenila tragedija. Sina su mi ubili 2007. godine, kad je bio na pragu tridesete, a ja imao 58 godina - rekao je Manović za Mozzartsport.

Međutim, život nije zaustavio da ga "šamara". Ubrzo mu je dijagnosticiran rak od kojeg je uspeo da se oporavi. Nakon toga se vratio u Split gde je, kako kaže, još šezdesetih godina prošlog veka odlučio da postane Splićanin. No, život je prema Manoviću i dalje okrutan jer je postao beskućnik, a preživljava tako što skuplja flaše po kontejnerima.

- Danas sam beskućnik, primam pomoć koja mi nije dovoljna za život, ali sam zadovoljan čovek. Skupljam plastične flaše, imam prijatelje, imam šta da jedem, a za smeštaj se snalazim - kaže Manović.

Iako ni u Splitu nije pronašao spas koji je tražio niti je imao baš samo lepe trenutke on poručuje da ovaj grad i dalje mnogo voli.

- Volim kulturu, volim Split, more, duge šetnje Žnjanom i kupanje u večernjim satima leti nakon vrućeg dana kada skupim dovoljno flaša. Nije me sramota jer je to život. Takav je, moj je - rekao je Manović nedavno u razgovoru za Slobodnu Dalmaciju.