Veruju Žocu više nego ocu

Baš zbog svega toga će se meč protiv Efesa pamtiti i prepričavati. Prvo zbog atmosfere, a potom i zbog Obradovićeve minijature na samom meču, piše Mozzartsport.

Shvatili su navijači da je vreme da trener Partizana oseti koliko mu ljudi sa tribina u ovom momentu veruju. Partizan je pre meča sa Efesom istinski bio sateran u ćošak. Bez prava na kiks jer je ovaj tim sastavljen da bude deo najboljih u Evroligi, a do sada to nije pokazao. Međutim, uprkos brojnim porazima koji se graniče sa naučnom fatastikom, trener tima je dobio podršku kakvu retko koji čovek može da doživi.

Onog momenta kada je Obradović kročio na parket pred početak okršaja sa Efesom, počele su ovacije i skandiranje njegovog imena kao nikada do tada. Tresla se Arena... Dok je minutima odzvanjalo "Obradović Željko", scena koja je čak i rasplakala pomoćnog trenera i Obradovićevog kuma, Vladimira Androića. Viđeni su brojni transparenti od kojih je jedan pogodio pravo u metu.

Smešten na gornjem nivou Arene, nije bio ni veliki, niti je napisan jarkim bojama, možda bi na svakoj drugoj utakmici prošao potpuno neopaženo, ali protiv Efesa je idealno opisao kako su se navijači Partizana sinoć osećali.

"Verujem Žocu više nego ocu".

A onda utakmica... I ona je bila za pamćenje. Partizan je prekinuo seriju poraza na izvanredan način. Na parketu su blistali Aleksa Avramović, Zek Ledej, Kevin Panter i Danilo Anđušić. Međutim, i Obradović je imao poteze koji su umnogome uticali. Pripremio je ekipu na najbolji mogući način iako nije mogao da računa na Džejmsa Nanelija. Pravio je pravovremene i tačne izmene tokom čitavog meča. Izvodio je Pantera kada je ulazio u seriju promašaja, osetio je i Aleksu Avramovića koji je imao najbolje evroligaško veče u karijeri, verovao je Zeku Ledeju svih 40 minuta, Danilo Anđušić je prvi put posle nekoliko meseci imao značajniju ulogu na terenu, isto važi i za Mateuša Ponitku, a na kraju je ostvarena pobeda koja će se pamtiti zbog svega navedenog.

 Ipak, posle sinoćnje utakmice i pobede rezultatom 100:90, reči koje najžešće odzvanjaju u ušima navijača kluba iz Humske su upravo stigle od samog Željka Obradovića.

- Ponosan sam i srećan što sam trener kluba koji najviše volim. Posle kupa su me ljudi zvali i davali ogromnu podršku. Ja neman dilemu šta je moja budućnost. Hvala im na svoj ljubavi, zbog njih je vredelo boriti se i doživeti ovo. Ovi navijači su mi najbitniji, ovo se radi zbog njih, snaga ovog kluba je u njima. Od sedamdesetih, od Kićanovića je kroz Partizan prošlo mnogo neverovatnih igrača. Mnogo mi je drago što ima mnogo dece i roditelja sa decom koji me čekaju ispred hale kad se meč završi. Ja na vidim sebe nigde osim u ovom klubu, ili ću ovde raditi ili nigde - rekao je Obradović na konferenciji za medije.

Sve u četvrtak uveče je bila pokazna vežba kako Partizan treba da izgleda do kraja ove sezone, jer kada crno-beli tim igra kao protiv Efesa sa vetrom u leđa sa tribina i Obradovićem na klupi, sve je moguće...