Trifunović odveo Partizan u finale Superkupa

Igokea je izašla dosta lošije u ovoj utakmici nego u četvrtfinalu. Partizan je u prvoj četvrtini ostvario dominaciju nad protivnikom, četa Vlade Jovanovića nije uspela da pogodi niti iz jedne pozicije koja se otvorila, a nije ih bilo puno. Kod crno-belih je Panter bio najraspoloženiji, te je postigao 11 koševa u 10 minuta koliko je proveo na terenu u prvoj deonici. Timski gledano, Partizan dosta siguran, dok Igokea nije uspela da zaštiti loptu. Navijači su prepoznali u nekoliko navrata veliko zalaganje u odbrani Doužera, koji je uspeo da pronađe određenu ulogu sebi u timu.

Druga četvrtina je startovala ravno za crno-bele, nisu uspeli da kreiraju napade, a u odbrani nije bilo dovoljno energije. Deluje da Jaramazu treba još vremena da se privikne na sistem igre Partizana. Ipak, možda i van nekog plana, na teren polovinom druge deonice ulazi Aleksa Avramović, koji pokazuje zašto ga navijači toliko vole. Već u prvom napadu pravi prednost prodorom iz kog upošljava Vukčevića. Nakon toga krade loptu i u kontranapadu asistira za Nanelija, a krajem deonice uz zvuk sirene pogađa za tri poena preko ruke odbrane. Njegova energija je falila ovom timu od starta priprema i vidi se da će do kraja sezone biti najznačajni igrač u ekipi.

Na kraju prvog poluvremena najbolji igrač je Kevin Panter, koji je postigao 11 poena, ali velike zasluge idu Aleksi koji je četvrtinu završio sa 3 poena, 4 asistencije i jednom rampom. Odličan je bio i Kaminski, koji je za 12 minuta ubacio 10 poena, sa šutem 1/1 za tri i 3/4 za dva poena. U ekipi Igokee nisu uspeli da nađu istinski raspoloženog pojedinca, a jos više zabrinjavajuće je što nisu uspeli da uspostave timsku igru. Ako nastave sa istim ritmom i nastave da gube lopte kao do sada, pogotovo na prvim dodavanjima, ova utakmica može da se završi samo ubedljivijim porazom. Deluje da igrači ne uspevaju da ispune sve zadatke koje traži strateg Vlada Jovanović.

Treća deonica nam je donela dosta sporiju košarku, trajala je ubedljivo duže u odnosu na prethodne dve. Obeležena je sa mnogo faulova i mnogo prekida. Jedan Čelendž je iskorišćen, dva tajmauta i nikako nije uspostavljen ritam da košarka bude zanimljiva. Najzapaženije je bilo loše izvođenje bacanja Balše Koprivice, koji je promašio 4 vezana. Standardni lideri su izašli da izbegnu potencijalne povrede i sada se razigravaju mlađi igrači.

Međutim, u poslednjem delu igre Igokea je, konačno pokazala zube i istopili su prednost Partizana. Dosta loša organizacija napada crno-belih, koji su u tim minutima predvođeni Jaramazom, upali su u loš ritam i izgubili ogromnu prednsot. U tom preokretu odlični su bili Milosavljević, Gordić i Jeremić, koji su pogodili nekoliko vezanih šuteva. Ipak, nakon tajmauta Željka Obradovića na 10 poena prednosti, odlična reakcija ekipe je usledila, te su njegovi igrači odigrali odličnu odbranu u nekoliko navrata. To nije bio slučaj predugo, pa su se brzo igrači Igokee konsolidovali i spustili na 7 razlike. Tu je došlo do velike razmene poena oba tima, a kao heroj Partizana u crnoj seriji istakao se Uroš Trifunović, koji je sa nekoliko pogodaka za dva i tri poena doneo pobedu crno-belima.

Na kraju ostaje utisak da Partizan i dalje nije uigran, ali da idu u dobrom smeru. Doužer se polako uklapa u ceo sistem i nalazi svoje mesto, Kaminski je svoj kvalitet odmah prebacio na teren, ali deluje da se u celoj priči Jaramaz najlošije snalazi. Od njega se očekuje da bude organizator igre i da predvodi napade kada na terenu nisu Panter, Avramović ili Doužer.