Kako je nastalo prezime Jagodić Kuridža

Sveštenik Petar Jagodić, po kojem cela ova porodica nosi danas ovo dično prezime, prozvan je Kuridža, radi svoje ogromne hrabrosti i kuražnosti, a bio je vođa ustanka srpskog naroda u Dalmaciji protiv centralne mletačke vlasti, zbog neumerenih poreza, još davne 1704. godine.

Pop Kuridža rođen je u Bilišanima, u obrovačkom kraju, kažu knjige, 1666. godine.

Službovao je u crkvi svetog Petra, u Biovičinom Selu, koja je podignuta još davne 1524. godine.

Narodni ustanak, na čije čelo je ugledni sveštenik stao, dobio je naziv Kuridžina buna, a njome je, na više od pola godine, skroz oslobođen prostor Bukovice i Ravnih Kotara.

Kada je, oktobra 1704, buna u krvi ugašena, na molbu naroda, njen vođa sklonio se privremeno u Liku, da bi se, nakon što su Mleci Srbima obećali opštu amnestiju, samo ako obećaju da će predati oružje, 1705. vratio u Bilišane, da živi u miru na svom imanju.

Već 1706, Mleci hapse Popa Kuridžu i drže ga u pritvoru u kninskoj tvrđavi. U Zadru biva osuđen, kao vođa buntovnih Srba, na 40 godina teške robije, koju je odslužio, do poslednjeg njenog dana, u samoj Veneciji.

Iako je u tamnici ogluveo i oslepeo sasvim, nisu mu dozvoli da se vrati u svoje selo, da i takav ne bi narod inspirisao na nove ustanke.

Preminuo je, po povratku u zavičaj, u Zadru, u julu 1749. godine, a u istom gradu, 15. jula 1987, rođen je i njegov potomak Marko, sadašnji krilni centar košarkaške reprezentacije Srbije.

Sva naša prezimena, pogotovo ona manje učestala, nose u sebi, najčešće, priče o junaštvu naših predaka: da bismo bili dostojni potomci, moramo se tih časnih starina s ponosom sećati, da i nas ne bi, jednoga dana, progutao zaborav.

Slava Popu Kuridži i mnogo sreće Marku i njegovim saigračima na evropskom šampionatu.