Kukoč u suzama o Sreti: Otišao je najbolji!

Zoran Sretenović, Rađa i Kukoč igrali su zajedno za Jugoplastiku od 1986. do 1991. godine, osvojivši tri titule šampiona Evrope, četiri titule prvaka SFRJ i dva državna kupa.

Toni Kukoč koji živi godinama u Čikagu bio je šokiran vešću da je Sreta preminuo. Dok je pričao krenule su mu suze.

- Pa, šta je ovo, odlaze samo dobri ljudi. Pre četiri meseca Goran Sobin, a sad Zoran Sretenović. To je bio čovek kojeg nije bilo teško voleti. Super osoba, super saigrač, razumeli smo se od prvog dana. Njega je grad Split voleo kao da je rođen u njemu. Kao igrač, uvek je bio podređen ekipi. Kada bi timu dobro išlo on ne bi ni šutirao, a pogodio je toliko važnih šuteva. Bio je duhovit tip, beogradski mangup krcat zezatorskim trikovima - rekao je Toni za “Večernji list”.

"Sreto mi je bio kao brat"

U sličnom tonu, od Sretenovića se oprostio i Dino Rađa, koji je bio cimer sa Sretom.

- Zadnjih šest meseci su postali takvi da me je strah da se javim na telefon. Koliko je dobrih ljudi i prijatelja otišlo. Sreto mi je bio kao brat. U ono doba smo bili cimeri i provodili najviše vremena skupa. U prvom redu je bio čovek. Za**bant od glave do pete. Taj ni sekunde nije bio ozbiljan osim kad je igrao. A kad je igrao - kompjuter u glavi. Taj je znao sve što treba u svakom trenutku. Bio je pravi plej koji je držao uzde jedne moćne ekipe i svi su ga obožavali. Mu*a kao dinje, odbrana za primer, a i kad bi dao dva koša, igrao je odličnu utakmicu. Kakva je to glava bila. Druže moj, neka ti je laka zemlja - napisao je Rađa.

Ko je bio Zoran Sretenović?

Zoran Sretenović je bio evropski prvak s državnim timom u Rimu 1991. i Atini 1995. godine. Igrao je i za Crvenu zvezdu i Partizan. Po završetku igračke karijere, započeo je trenersku.

Seniorsku karijeru je počeo u OKK Beogradu, a zatim je prešao u Crvenu zvezdu za koju je debitovao u sezoni 1984/85. kod trenera Ranka Žeravice. Odigrao je još jednu sezonu sa crveno-belima da bi nakon dolaska Vlada Đurovića 1986. godine izgubio mesto u timu i napustio klub.

Nakon toga odlazi u splitsku Jugoplastiku, gde ostvaruje najveće uspehe. Za pet sezona osvojio je tri titule Evropskog klupskog prvaka, četiri titule prvaka SFR Jugoslavije kao i dva trofeja u kupu. Pred početak rata u Hrvatskoj odlazi iz Jugoplastike i karijeru nastavlja u nemačkom Bambergu sa kojim osvaja Kup Nemačke u sezoni 1991/92. Nakon toga igra i za francuski Olimpik Antib u sezoni 1992/93.

Tokom 1993. godine se vraća u Srbiju i potpisuje za Partizan gde provodi sezonu 1993/94. i osvaja kup SR Jugoslavije. Nakon toga je proveo nekoliko sezona u domaćem prvenstvu igrajući za Borovicu iz Rume, ponovo za Crvenu zvezdu i beogradski Radnički. Godine 1998. odlazi u Poljsku gde je završio karijeru 2001. godine.