SRETA

'Ajmo na kafu? Pozvao me je Sreta pre nekoliko meseci, pitao za najbliže, dogovarali se da se vidimo. Danas ćemo, sutra, prekosutra...

Sretu sam gledao na televiziji, u dresu Jugoplastike osamdesetih godina. Bio sam klinac koji je uživao u šampionskoj igri Splićana, triploj evropskoj krunu, i treneru na terenu Zoranu Sretenoviću. Plejmejker iz Beograda bio je motor i snaga žutih, veliki igrač.

I onda, u novembru 1993. prišao sam mu, kao mlad novinar "Sporta", početnik, na treningu Partizana:

- Poslao me urednik Nikodije da sutra pred večiti derbi, ako možete, dođete kod nas u redakciju i date mi intervju .

Veliki Sreta je stao, pružio ruku, i odgovorio potvrdno. Bio je ceo svet moj. Čovek sa televizije, ćutljivi as iz splitskih dana, pružio mi je ruku, daće mi intervju. Trostruki prvak Evrope! 'Ej, upoznao sam Sretu!

Od tada je trajalo naše prijateljstvo, skoro 30 godina. Uvek miran, tih, spontan, nasmejan...

Šetali smo oko Hrama, stalno sam od njega tražio da mi prepričava splitske dane, priseća se anegdota iz tog perioda, znate ono: Duško Ivanović, Rađa, Kukoč, Savić... na klupi Boža Maljković. Svratili smo kod njega, kući, uvek nasmejana žena Nada, deca Mia i Marko.

I došao je taj 28. april 2022. Kako je okrutan život. I nepravedan. Uzima najbolje. A Sreta je bio najbolji. Legenda.

Sreto, ljudino, vidimo se na kafi. Negde gore.

Jebem ti život.

Igor Velimirović