Ustanite i aplaudirajte: One su kraljice

Danas je treće mesto u duelu sa Francuskom na Olimpijskim igrama bilo daleko, ništa od reprize iz Rija, ali vratite se u 2011. Gde smo bili? Nigde? Šta smo radili? Ništa?

Ni dresova, ni novca, ni rezultata, ni tima, ni igre, ni ženske košarke... Krenulo se od minusa, pa sada da ne ponavljamo priču, koju neki zbog sujete i tužne političke svakodnevice neće da priznaju, ali hoće da pljunu: Da nije bilo Dragana Đilasa, koji je izmislio Marinu Maljković, a ona uključila Anu Joković, pa svi zajedno napravili sistem, ekipu, uspehe... Ne bismo od 2014. godine neprekidno bili u svetskom vrhu.

Košarkašice su ponos ove države. Zbog devojaka na terenu devojčice se upisuju u škole košarke, zbog njih se ženska košarka, nekad, u staroj Jugoslaviji sa bogatom istorijom, sada opet gleda, za njih se navija, sa njima se poistovećujemo...

Sonja Vasić, Jelena Bruks, Ana Dabović je trio fantastiko koji nema niko na svetu. Zato, kada prve dve posle Tokija, stave tačku na karijeru u reprezentaciji, a vidite ih na ulici, utakmici, prodavnici, stanite, pozdravite ih i aplaudirajte. Dugo. One su to zaslužile, one su kraljice. One su tužne pravile srećnim, depresivne raspoloženim, siromašne duhovno bogatim...

Glavu gore, niste prve, druge, treće... Ali jeste četvrte na svetu. Veliki uspeh!

P. S. A to što nam košarka leta 2021. na Olimpijskim igrama nije osvojila nijednu medalju, jeste za neku drugu analizu i uzbunu, najmanje upućenu ženskoj košarci. Već onima koji vode Savez i mušku košarku. Klupsku i reprezentativnu.