Bez čika Bore košarka danas ne bi ovako izgledala

Tužan dan za srpsku, balkansku, evropsku i svetsku košarku. Zauvek nas je, u 95. godini života napustio legendarni Bora Stanković.

Iako će večno biti upisan u knjigama košarke kao funkcioner, i to na poziciji generalnog sekretara FIBA od 1976. do 2002. godine, kao i član i Međunarodnog olimpijskog komiteta, mi ćemo ga pamtiti kao jednog od utemeljivača moderne igre pod obručima.

Bez Bore Stankovića košarka danas ne bi bila to što jeste. Prosto ne bi ovako izgledala!

U njegovoj eri dobili smo liniju za šut za tri poena, nove dimenzije terena, umesto dva poluvremena utakmice u organizaciji FIBA su promenile sistem na četiri četvrtine kako bi se igra približila NBA košarci.

Kad već spomenusmo NBA, bez Bore Amerikanci nikada na Olimpijske igre ne bi poslali "Drim tim" što su učinili 1992. u Barseloni kada su igrali Džordan, Barkli, Pipen, Meloun i ostali.

Hrvatska će mu biti doživotno zahvalna što ju je ubacio na OI u Barselone, nakon čega su dogurali do finala protiv američkog Tima snova.

Stanković je diplomirao na fakultetu za veterinarsku medicinu, ali se nakon deset godina rada kao veterinarski inspektor 1966. godine potpuno posvetio košarci.

Mogao je život da mu krene i drugim putem. Šta je sve doživljavao u mladosti, zapravo je pravo čudo što se okrenuo sportu.

Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik četničkog pokreta Draže Mihailovića. Partizani su ga uhapsili i zatvorili, a njegovog oca Vlaju streljali. Nikada neće zaboraviti poslednji susret s njim.

- Kad su ustanovili da je moj otac bio učesnik kongresa u selu Ba početkom 1944 prebačeni smo vozom za Beograd u zgradu Specijalne policije na Obilićevom vencu, gde se danas nalazi Tanjug. Viđali smo se svakog dana, a majka je koristila svaki trenutak da nas obiđe. Posle desetak dana mene su poslali u zatvor u Đušinoj ulici (danas Rudarsko-geološki fakultet). Kad smo se rastajli zagrlili smo se jako. Taj zagrljaj je bio snažan, dug i tih. U tim momentima nisam znao šta znači. Tada sam poslednji put video oca. Nekoliko dana kasnije je streljan i bačen u običnu raku. Ni danas ne znam gde mu je grob - rekao je Bora Stanković.

Traume iz prošlosti uspeo je da prevaziđe upravo kroz košarku koja će mu biti večno zahvalna za sve što je učinio za nju.