Kiks bledog Partizana u Humskoj: Radnički odoleo!

Beda od odnosa, beda od prelaznog roka, beda od igre, beda i od rezultata. Sve što se dešavalo u Humskoj minula dva meseca polako dolazi na naplatu. Poremećene relacije Predraga Mijatovića i Danka Lazovića, kašnjenje sa osvežavanjem tima posle rastanka sa najboljim igračem, loša izdanja na pripremama, gde je intenzitet treninga i utakmica bio nedovoljan vratili su se lideru Mozzart Bet Superlige čim je nastavljeno prvenstvo. U duelu sa timom od kojeg ima 27 bodova više nije pokazao da je spreman da napadne šampionski naslov. Imao je skoro sat vremena, sa uračunatomm nadoknadom, fudbalera više posle isključenja Franka Kanutea, a to nije uspeo da pretvori u gol – 0:0.

Zvižduci oko 5.000 Grobara po završetku meča sa Radničkim bili su upućeni Nišlijama, jer je publika smatra da su uglavnom opstruisali igru, njihovom golmanu Strahinja Manojloviću (zbog „krađe“ vremena, mada je to legitimno sve dok sudija ne sankcioniše), glavnom arbitru Milanu Mitiću iz Leskovca, ali je suština da su problemi na drugim adresama. Možda u loži gde sede rukovodioci, koji se svađaju umesto da jačaju tim ili na klupi, gde trener Nenad Stojaković nije uspeo da unapredi tim ni posle pripremnog perioda.

Posle ovog meča zadovoljniji je Radnički, koji je ultradefanzivnom uspeo da odnese bod na Čair, gde je letos takođe zaustavio Parni valjak. Ne zna se da li će Nišlije sačuvati status, ali ako je suditi na osnovu premijere teško će ovo na dobro izaći.

Još Partizan nije podesio nišanske sprave. U dosadašnjem delu sezone znao je da postiže pet ili sedam golova po utakmici, dešavalo se da slavi i iz dve šanse, a na premijeri u 2026. nije uspeo da konvertuje nijednu tokom prvog poluvremena meča sa Nišlijama. Možda ima do striktno defanzivne orijentacije gostiju (nije iz zanimalo da prelaze na polovinu rivala), možda je skopčano da izostankom dve kontrolne utakmice u Beleku (sigurno bi realizacija bila bolja), a nema sumnje da je jedan od razloga što u timu više nema Jovana Miloševića. U takvim okolnostima sastav Nenada Stojakovića je bio nedorečen.

Do kaznenog prostora i nekako, u njemu nikako. Pošto je potrošio uvodnih desetak minuta kao prosečni Srbin novac od prve plate, domaćin je shvatio da nije greh napasti. Mada, to je činio traljavo i jedva dolazio u priliku da ugrozi Strahinju Manojlovića. Probao je najpre Milan Vukotić sa distance (blokiran), zatim novajlija Sebastijan Polter (zaigrao pre Andreja Kostića koji je usled počeo na klupi) posle divne akcije iz prve Ognjena Ugrešića i Dimitrija Jankovića (počeo pre Bogdana Kostića, što je izazvalo selidbu Vukotića na levi bok), iz smisleno izgrađene akcije ponovo je odapeo Vukotić, videlo se u nekoliko situacija kako će sarađivati sa nemačkim centarforom, ali ni taj, ni hic pred kraj prvog dela, kad se odvažio Ugrešić nisu bili dovoljno snažni, a kamoli precizni.

Lideru prvenstva je nešto nedostajalo. Delovalo je kao da je još na pripremama, da igra sporo, teško, malodušno i da jedva pravi viškove kojima bi mogao da ugrozi Nišlije.

Gosti su imali jasan plan. Svi – pozadi. U ofanzivnom delu tima ako nešto uradi novajlija Gregori Arijibi. Krilni napadač je nekoliko puta uspevao da upali alarme u odbrani favorita, međutim, kako nije imao odgovarajuće saradnika, pre svih u liku beloruskog špica Aleksandera Šestjuka, postalo je jasno zašto je tim Takisa Lemonisa bio bezopasan. Opredeljenje da se igra agresivno i da se napadi Partizana seku u začetku možda je previše ozbiljno shvatio Frenk Kanute, devet minuta pre kraja prvog dela oštro je startovao nad Vanjom Dragojevićem i posle intervencije iz VAR sobe zasluženo je isključen, pa je bez nekadašnjeg veziste Parnog valjka gost mora da se pregrupiše i još više trči bez lopte. A to ume da bude deprimirajuće.

Sa 18-godišnjim Stefanom Petrovićem (18) na poziciji levog beka Partizan nije ima prodornost kakvu mu je jesenas, pre povrede, donosio Mario Jurčević. Na suprotnom kraju terena često udvajani Demba Sek nije mogao da dođe do izražaja, zbog čega su akcije Stojakovićeve ekipe tekle uglavnom kroz sredinu, a udraci sa ogromne razdaljine nisu donosili ništa konkretno. Prvi put je Senegalac šansu da trči kontru (nastalu tako što je Radnički probao da kazni grešku na sredini terena) dobio tek sredinom drugog dela, ali ni tad nije uspeo da je završi valjano.

Kad je Stojaković početkom drugog poluvremena uveo Bibarsa Natha (umesto Ugrešića), a onda pojačao napad promenio formaciju slanjem na teren Andreja Kostića (zamenjen Dragojević) od Partizana se očekivalo da bude opasniji. A Radnički je sa fudbalerom manje u polju, pre svega sjajni kretnjama, sužavao prostor momcima u bordo-plavim dresovima i uopšte se nije primećivalo da je u igračkom deficitu. Štoperski tandem Uroš Vitas – Dušan Pavlović odradio je besoprekoran posao i držao domaćina daleko od gola, što se nije promenilo ni ulascima Bogdana Kostića i debitanta Matije Ninića, koji je trebalo da osveže krilne pozicije. Poslednji adut stručnog štaba bio je Marko Lekić, sveži profesionalac prekomandovan iz Teleoptika.

Tako bezidejna igra, u kojoj su minuti prolazili, a ništa se značajno nije dešavalo pred golomm Strahinje Manojlovića (publika opominjala sudiju Milana Mitića da previše zadržava loptu i „krade“ vreme) kao da je unervozila Partizanove, a okražila fudbalere Radničkog, spremne da trče na nepostavljenu odbranu ako bi se prilika za to ukazala. I desila se: u 76. minutu je Arijibi demonstrirao brzinske sposobnosti i uz pomoć jednog od Partizanovih defanzivaca pogodio – prečku.

Bilo je to dodatno upozorenje za domaćina, koga ni pesma oko 5.000 navijača nije dovela do gola, iako ih umalo u trans nisi bacili Bogdan Kostić i Matija Ninić čiji je udarce odbranio Strahinja Manojlović, a pokušaj Stefana Milića u nadoknadi neko od gostiju telom blokirao.