Đukić: Zvezdina dominacija šteti srpskom fudbalu

Miroslav Đukić je daleko od javnosti, nema ga u medijima, a kako nam je rekao tokom boravka na „Mundijalu prijateljstva“ u Ulcinju, vreme uglavnom provodi sa suprugom Svetlanom na imanju u Štitaru nadomak Šapca. Nikada nije bio nametljiv ni kao igrač, kasnije ni kao trener. Neko će reći da je to mana u ovom i ovakvom svetu, ali Đuka nikada nije želeo da ide protiv svog karaktera, piše Sport Klub.

Bez posla je od 2020. i rastanka sa Sportingom iz Hihona. Nije nezadovoljan, energijom ga ispunjava porodica, pored supruge i dva sina, Đukići su „jači“ za petoro unučadi. Veće bogatstvo ne postoji.

- Nema me već dugo na fudbalskoj sceni. Još se bavim i želim da se bavim trenerskim poslom. Neke poslove koje mi nude, meni se ne sviđaju, nisu projekti, drugi, koje bih hteo, se ne pojavljuju, tako da se nalazim u nekom raskoraku, ali dobro. Pratim fudbal, to je moja ljubav. Najviše špansku ligu, pratim i naš šampionat. Pokušavam da budem u trendu - kaže Đukić.

Dva puta bio je na klupi Partizana sa kojim je osvojio Kup Srbije 2018. Crno-beli su sa Đukićem igrali lep fudbal i njegovo ime nekako uvek lebdi nad Humskoj kada se traži trener…

- Partizan je moja ljubav, u dva navrata sam bio u klubu, mislim da su oba puta bila uspešna. Posle toga nije bilo nikakvog kontakta. Moja vrata uvek su otvorena Partizanu i tu nema nikakvih problema.

Prati dešavanja u Humskoj i veruje da nova uprava ima viziju i snagu da Partizan izdigne iz višegodišnjeg proseka. Pomak je napravljen, primećuje naš sagovornik, ali kao neko kome je crno-bela boja pri srcu skreće pažnju na jedan detalj.

- Partizan je podmladio ekipu što je neminovno. Na ovim prostorima jedini način da opstanete je pravljenje ekipe, pravljenje igrača i prodaja tih momaka jer mi ne možemo da živimo ni od navijača, ni od prodaje TV prava, niti od sponzorstva. Jedini način preživljavanja je prodaja talentovanih igrača koje smo uvek imali. Naravno, potreban je adekvatan i dobar rad - ističe i nastavlja:

- Specifičnost Partizana je ta da ne može da ima ekskluzivitet za pravljenje mladih igrača. Partizan je veliki klub i mora uporedo da traži i rezultate, a to je praktično nemoguće. Partizan da sad kaže mi pravimo mlade igrače, da, to je obaveza, ali isto je obaveza i osvajanje titula jer vi bez toga ne možete. To je kao da Real Madrid kaže mi smo sad podmladili tim i idemo samo da pravimo mlade igrače. To je nemoguće u Real Madridu, Partizanu, Barseloni, Juventusu… uvek se traže rezultati, ali i formiranje igrača. Ima mnogo dobrih i kvalitetnih igrača u klubu. Igra pokazuje da je ekipa napredovala, da igra sve bolje i bolje. Smatram da je Partizan na dobrom putu da ostvari i dobre rezultate i da napravi jednu dobru i homogenu ekipu.

Crvena zvezda je apsolutno dominantna poslednjih godina, što, smatra Đukić, nije dobro po srpski fudbal.

- Nije dobro ni po samu Zvezdu kada osvoji titulu sa više od 100 osvojenih bodova. Ne možete da napredujete ako lagano dobijate utakmice. Kada izađete u Evropu nemate previše tvrdih, teških utakmica koje vas izgrađuju kao ekipu. Potrebno je da imamo jaku, čvrstu i dobru ligu ukoliko želimo da popravimo kvalitet naših timova. Bez dobre lige ne mogu biti dobri ni Partizan ni Zvezda na evropskoj sceni. To se i vidi jer izađemo na evropsku scenu i nema nas nikad.

Nekadašnji Mačve i Rada, kasnije uspešni internacionalac u Deportivu iz La Korunje, Valensiji i Tenerifama ne vidi da se stanje u srpskom fudbalu mnogo promenilo u poslednje dve decenije.

- Još od vremena kada sam bio igrač, mi ne znamo koja je ideja srpskog fudbala, koji je stil, koji je način igre. Španci su devedesetih godina prošlog veka napravili projekat gde su odredili način igre, kako će da izgleda njihova igra. Radili su na tome i to je posle određenih godina dalo rezultate. I sada vidimo da se španski fudbal zasniva na, kako bi oni rekli tiki-taka, kontroli lopte, brzoj tranziciji, agresivnosti, pritisku i mislim da je to nešto što fali našem fudbalu. To nedostaje još od vremena kada sam bio igrač. Nismo imali tu organizaciju, a ona fali i dalje. To je nešto za čim kaskamo za modernim evropskim fudbalom i nećemo moći da se takmičimo sa njima dok ne budemo poboljšali organizaciju i stvorili način na koji igramo.

Poređenje 2008. kada je bio selektor (i nije dočekao da debituje u zvaničnom meču) i aktuelne fudbalske Srbije…

- Mislim da nema nekog velikog napretka, nekog boljitka, sve se zasniva na individualnom kvalitetu, na inspiraciji, ali smatram da kvalitet sam po sebi nije dovoljan. Ako imate dobre igrače ne znači da ćete napraviti uspeh. Ne kažem da imamo toliki kvalitet kao što je imao PSŽ sa velikim zvezdama, ali Parižani nisu napravili rezultat kada su imali velike zvezde, već kada su napravili ekipu u kojoj su svi radili za tim. Nema ništa bez dobre organizacije. Ukoliko ne postoji dobra organizacija, veoma teško je napraviti uspeh na duže staze.

Vraćamo se na početak teksta i Đukinu doslednost. Dobro se seća Olimpijskih igara 2008. i problema oko sastava tima. Ubrzo po povratku iz Pekinga dobio je otkaz, zvanično zbog „loših rezultata u prijateljskim utakmicama „A“ reprezentacije i neuspeha na OI“, nezvanično zbog toga što se suprotstavio predsedniku FSS Tomislavu Karadžiću.

- Ja sam dosledan kao čovek, a i kao trener sam takav. Pošto smo imali velike probleme oko formiranja tima, igračima sam u jednom momentu rekao da niko ne može da ide sa svojim ekipama, već da ćemo svi zajedno da se vratimo sa Olimpijskih igara. Postojala je opasnost da ako dozvolite nekom igraču da ode, da će i drugi klubovi imati pravo da traže svoje igrače da se vrate. Hteo sam to da sprečim i u interesu srpskog fudbala sam doneo tu odliku. Međutim, Partizanu se povredio Žuka i Tole je naredio da ga pustim da se vrati u klub. Iako sam partizanovac to nisam mogao da dozvolim. Nisam mogao da dozvolim rasipanje reprezentacije. Po završetku Olimpijskih igara bio sam oteran, a da nisam ni debitovao u zvaničnom meču na klupi najjačeg državnog tima. Potpuna ludosti, srpski fudbal je pun takvih stvari. Trenerima se ne dozvoljava autonomija, već odlučuju ljudi koji se ne razumeju u sport.

Nikad se nije pokajao što je rekao „ne“ tada najmoćnijem čoveku srpskog fudbala.

- Ne bih tome davao toliku važnost. Svakako da je taj detalj poremetilo neke stvari, ali to je samo bio odraz stanja u našem fudbalu.

O položaju struke teško mu je da priča…

- Struka se ne pita mnogo. Uostalom, vi bolje znate koliko trenera se otera u toku jedne sezone. To je apsurd koji je jedna konstanta u srpskom fudbalu. Ne postoji duži rad, ne postoji samostalnost trenera. Veoma teško je raditi u takvim uslovima. Struka je u teškoj situaciji. Treneri više moraju da zadovoljavaju čelnike nego da se bave svojim poslom i radom na poboljšanju ekipe. Treba da se da sloboda i kreativnost trenerima. Treba ih osposobiti, dati im alat da rade, obučiti, praviti seminare, dovoditi evropske trenere i usavršavati naše stručnjake. Mi smo talentovana nacija, pametni ljudi. Mislim da bismo brzo mogli da ‘pohvatamo’ sve te koncepte u kojima Evropa dominira.

Reprezentaciju Srbije uskoro očekuje ključan meč u kvalifikacijama za plasman na Svetsko prvenstvo protiv Albanije. Debakl od Engleza se ne zaboravlja…

- Nije se mnogo toga promenilo u odnosu na vreme kada sam bio igrač. Pobeđivali smo reprezentacije od kojih smo bili bolji, jer smo imali taj individualni kvalitet i to se nastavlja. A gubili smo od ekipa koje su organizovanije i bolje konstruisane od nas. U suštini, to je ono što sam pričao da nemamo stil i način na koji igramo. Kada dođete da gledate Španiju, vi znate da ćete videti ekipu koja ima posed lopte i koja pritiska visoko protivnika, koja ne da protivniku da igra, hoće da bude protagonista… Kada dođete da gledate Srbiju desiće se nešto u zavisnosti od inspiracije igrača. Da li je ekipa inspirisana ili nije. Nemamo sistem, nemamo definisanu igru. Ipak, optimista sam jer smatram da imamo bolju ekipu od Albanije.

Orlovi su iz Beograda sve češće „prognani“ u Leskovac. Na „Dubočici“ bi se igralo i protiv Engleza da tamošnji savez nije insistirao na Beogradu… Ima Đukić objašnjenje u nekoliko rečenica.

- Verovatno se u Savezu vode činjenicom da su ljudi u malim sredinama željni fudbala. Doći će, napuniti stadion, animiraće reprezentaciju. Sa druge strane, Beograd će animirati reprezentaciju ukoliko igra dobro, ukoliko ne igra dobro publika će zviždati i tražiti bolju igru - rekao je Đukić.