Mitrović: Tadić je najbolji igrač u novoj istoriji Srbije

Najbolji strelac u istoriji državnog tima u utorak je i nagrađen Dijamantskom loptom FSS, namenjenom fudbalerima sa 100 i više utakmica u državnom timu.

Istoriju piše Aleksandar Mitrović.

- Uff, naježim se kad čujem takve reči. Zaista prija. Hvala Fudbalskom savezu na divnom gestu u utorak u Staroj Pazovi. Dijamantska lopta me čini ponosnim, nije lako odigrati 100 utakmica za bilo koga, a kamoli za svoju zemlju i reprezentaciju. Iskreno, kada sam počinjao da se bavim fudbalom, nisam ni sanjao da bih mogao da doguram do tih brojki. Bilo je tu mnogo lepih, ali i manje lepih momenata. Sigurno da se prva utakmica ne zaboravlja i da ostaje večno u sećanju. Kao da je bilo juče kad me je Mihajlović pozvao za utakmicu protiv Belgije. Sećam se svega, od prvog dana okupljanja, prvog treninga, upoznavanja sa saigračima.

Podsetio se Mitrović početaka u dresu Srbije.

- Debi za Partizan, gol protiv Valete, poziv u reprezentaciju. Nisi se ni osvrnuo, a već si deo velike scene. Oko tebe Bane Ivanović, Kolarov, Matić, De Brujne, Lukaku, Felaini… U Briselu smo igrali u večernjem terminu, odmah posle utakmice nazad na aerodrom i kada smo oko 2 ujutru sleteli u Beograd, Miha mi je rekao da me u 11 sati pre podne čeka nastup za omladinsku reprezentaciju. Javio sam se selektoru Druloviću i pridružio generaciji sa kojom ću kasnije osvojiti Evropsko prvenstvo.

A jubileji?

- Naravno da jubilarni mečevi imaju posebnu draž. Recimo, taj pedeseti protiv Portugala u Beogradu. Dao sam gol za 2:3, ali je Bernardo Silva samo minut kasnije ugasio nadu da možemo do boda. Posle toga i 75. utakmica u Ljubljani protiv Slovenije, poluvreme iz snova, Dućina asistencija, gol za 2:0. Danas u fudbalu sve ide neverovatnom brzinom. Nemaš vremena da sedneš malo sa svojim emocijama, da sabereš utiske. Dok dlanom o dlan, eto je i stota protiv Andore.

Koji gol je najlepši?

- Onaj drugi u Bakuu protiv Azerbejdžana. Sergejeva asistencija, pustio sam da mi lopta padne, pa preciznim šutem pogodio ugao. Gol kakav ne dajem često. Bukvalno sam i sebe iznenadio. Levom nogom, iz prve… vrlo bitan gol jer se Azerbejdžan vratio, izjednačio iz penala i pretio nam je kiks protiv autsajdera u grupi. Eto, taj gol je za mene baš nešto specijalno, nesvakidašnje. Kada napadač razmišlja previše u trenutku šuta, uglavnom napravi grešku. Često mi se dešava da dam gol, a i ne znam gde se nalazi protivnički golman. Samo gađaš.

I još jedan zanimljiv stav:

- Nikada na golove nisam gledao kao na brojke. Kada sam se bližio rekordu, normalno je bilo da se pred svaku utakmicu komentariše koliko mi još fali do Bobeka. Ali nije bilo pritiska u glavi "moram da ga oborim". Iako sam znao da ću kad-tad srušiti rekord. Imao sam privilegiju da rano uđem u reprezentaciju i da igram standardno kod većine selektora. Kada sam oborio rekord, nisam osetio olakšanje, nego još veću motivaciju. Ono što osećam i sada. Možda je i sebično s moje strane, ali želim da napravim još veću razliku i da otežam posao mlađim kolegama koji krenu u juriš na moj rekord. Mada sam siguran da će nekome od njih jednoga dana poći za rukom da me sruše s trona. Ali bar malo neka se namuče.

Podsetio se potom i nekoliko značajnih utakmica u dresu reprezentacije. Najpre, trijumf u Marijanpolju sa omladinskom reprezentacijom 2013.

- Mendi potpisao za Marsej za osam miliona, a ja u Teleoptiku… bukvalno smo otišli samo da učestvujemo, a vratili se kao šampioni!

Prvi gol protiv Hrvatske:

- Kakav osećaj, kakav momenat, Marakana je eksplodirala… Suki mi je centrirao za gol, a par minuta kasnije doživeo ono sa Šimunićem.

Sudari sa Feliksom Brihom u Beogradu i Kalinjingradu:

- Nisam ni znao da nam je sudio protiv Hrvatske u Beogradu… i tu nas je seckao gde god je mogao, samo je najavio ono što će se dogoditi u Rusiji.

Tada i "sendvič" sa Lihtštajnerom i Šarom:

- Žal je još veća jer je bilo VAR-a… da nije svirao ništa, pa da mu oprostiš… ali dvojica me drže, on svira faul u napadu.

Tandem snova sa Tadićem?

- Najbolji igrač u novijoj istoriji srpskog fudbala, bila mi je čast i privilegija da toliko godina budem u istoj ekipi sa takvim čarobnjakom.

Razgovori sa Mihajlovićem:

- Dao mi je šansu i potpunu slobodu, rekao je "kod mene napadači pucaju penale"… kad ga vidiš u odelu pored aut linije, prosto preliva energiju na tebe… da sam imao krila, poleteo bih…

Penal protiv Škotske?

- Najteži trenutak u karijeri… imaš osećaj da si izdao sebe, porodicu, naciju… trauma… šest meseci patnje, bola, depresije.

Šetnja u Kaškaišu:

- Bio sam povređen, mister je rekao "počinješ na klupi, ulaziš, daješ gol i idemo u Katar"… bukvalno je nacrtao utakmicu.

Čarobna noć u Lisabonu:

- Olakšanje, sreća, radost, emocije… snaga koja kulja iz tebe… čini ti se da zid možeš da probiješ… pogledaj lica ostalih igrača koji mi trče u zagrljaj… to je tim… to je reprezentacija.

Tradicionalno parče pice u svlačionici:

- Đole Filipović je idejni tvorac tog rituala… pica i koka-kola… u Lisabonu je rekao "čekaju te navijači, izađi na bis"… bacio sam telefon i pojurio na teren.

Novi dres reprezentacije?

- Oduševljen sam materijalom… u "plavom" u nove pobede.