Zašto više fudbalera nije podržalo studente? "Većina sportista pikira mesta u klubovima i savezu"

Ergić je u intervjuu za Danas pričao o izazovu koji ga očekuje na Sterijom pozorju, kao i o problemima savremenog fudbala.

Dotakao se i teme višemesečnih studentskih protesta u Srbiji i male podrške koju su fudbaleri, u odnosu na druge sportiste, javno pružili mladima i građanima koji protestuju.

– To očekivanje podrške od sportista potiče od doživljavanja uspeha sportista kao nacionalnog podvižništva i deo je novije mitologije, nastale još u vreme Jugoslavije. Možda dolazi vreme i kada će se i taj odnos prevrednovati. Što se tiče fudbalera, za početak bi bilo više nego dovoljno da kažu koliko je kriminalizovan sam fudbal kod nas, koji je uvek i političko pitanje, uprkos stalnim obećanjima o depolitizaciji. Međutim, velika većina sportista „pikira“ na mesta u klubovima i savezu i zbog toga ne žele da talasaju ili da se zameraju i tu leži odgovor zbog čega nema otpora ni nakon karijere – istakao je Ergić, bivši fudbaler Juventusa, Bazela i Burse.

Zatim je dodao:

– Posebno je patetično očekivanje javnosti koja gotovo mora da iskamči od sportista podršku, kao što smo nedavno mogli da vidimo. Mi fudbaleri odrastamo darvinistički, uglavnom iz nižih slojeva i u surovom okruženju, gde je proces selekcije i takmičarstva jako izražen. To razvija jednu vrstu sebičnosti i sitnosopstveničkog mentaliteta, pa i cinizma. Međutim to nije samo kod nas tako, današnji sportista nije učen da razmišlja, naročito politički, jer se tako lakše kroz njega plasira ekonomska propaganda. Ali uvek ima izuzetaka, a što ih više ima to bolje, a videli smo da ih ima i to ne mali broj – istakao je bivši fudbaler Juventusa i Bazela.

Fudbal je i igra i rintanje i spektakl

Kažu da je fudbal za vreme Pelea bio igra, pa je postao rintanje i posao kada je iz ruku radnika prešao u ruke gazda, a da je danas spektakl.

– Mislim da je on danas sve to zajedno što ste rekli, i igra i rintanje i spektakl. Možda treba da se vratimo na to da li je fudbal ikad bio u rukama radnika, iako je on u počecima bio radnički sport u navijačkom smislu. Pre bi se moglo govoriti o njegovoj komercijalizaciji, koja se događala postepeno i pretvaranja tradicionalnog navijača u konzumera. Postoje ponegde organizovani ili spontani otpori navijača, ali za sada je prosečan ljubitelj fudbala gubi tu bitku, kada govorimo o velikim klubovima koji su globalne korporacije. Kod manjih klubova, postoji i dalje kolika-tolika povezanost kluba sa tradicionalnim navijačem i sredinom, gde nije samo medijski posredovan spektakl. S tim da je globalizacija fudbala dovela do još veće razlike između velikih i malih klubova, pa i fudbalskih kultura.

– Vlasništvo u fudbalu, onom najvišem, onakvo je kakav je globalni kapitalizam, kada se globalizovalo tržište, naročito ono finansijsko, tako se globalizovao i kapital koji se ulaže u sport. Danas vidimo da čak i nefudbalske kulture, koje su stare civilizacije, vide fudbal kao nešto što mora biti deo njihovog civilizacijskog uspona kao što su Kina, Japan, arapske zemlje. Međutim zanimljivo je da njegova privlačnost bila uvek izražena, nevezano za novac. Smatram da su klinci u sedamdesetima isto kao i danas, 50 godina kasnije, maštali da budu fudbaleri i ne vidim da će se to promeniti bez obzira na okolnosti – jasan je Ergić.