FUDBAL POD PIKSIJEM Da li će i reprezentacija odigrati oproštajnu utakmicu?

Nakon informacije da je kapiten Srbije Dušan Tadić doneo odluku o završetku reprezentativne karijere, oglasio se i selektor našeg nacionalnog tima Dragan Stojković Piksi. 

- Moja je velika želja da mu se organizuje oproštajna utakmica i predložiću predsedniku Džajiću i ljudima iz Fudbalskog saveza Srbije da se u prvom slobodnom terminu iskoristi prilika i da se na jedan dostojan način oprostimo od bivšeg kapitena. Tadić je to apsolutno zaslužio - istakao je Dragan Stojković.

A već se glasnije može čuti da će od igara za reprezentaciju odustati i Nemanja Gudelj i Filip Kostić, koji planiraju da krenu stopama Dušana Tadića. Ukoliko dođe do toga, to će biti ukupno osam igrača koji su iz različitih razloga rešili da se više ne odazivaju selektoru našeg nacionalnog tima. Nemanja Radonjić, Matija Nastasić, Mile Svilar, Filip Đuričić i Marko Dmitrović, golman koji je, slično kao i Svilar, shvatio da Piksi preferira neke druge njegove kolege. Dakle, red bio da Piksi organizuje zajedno sa FSS i oproštajnu utakmicu cele reprezentacije.Proračunatost, koja krasi svakog homo sapiensa, ima između države i sportista istinske srodnosti. Odatle i potiče njihova istrajna i uspešna simbioza: i režimu i sportistima bliži je uvek mit nego istina, vole velike reči čiji smisao ili besmislenost nikada ne preispituju i ne shvataju. Neko ih je ubedio da to rade za Srbiju. Navodno, podizanje ugleda države! Ali kakva Srbija? Pošto predsednik ne može da se pohvali uspesima na livadama za koje je zadužen, koristi svaku priliku da se ogrebe o rezultate tuđeg rada. U slučaju Stojkovića, jasno je odakle dolazi grebanje.Nije se dugo čekalo da postane burno u srpskom fudbalu. Izborni proces u Fudbalskom savezu Srbije, doselio je u većinski skupštinski saziv političke poslušnike, bez mnogo dodira sa najpopularnim sportom. Mnogi, postavljeni po političkim direktivama, nisu ranije ni dolazili na fudbalske utakmice, a većina ne bi mogla ni imena desetak igrača da navede. Jasno je da glasačka mašinerija, spremna da isključivo sluša komande političkog vrha, neće dobro doneti srpskom fudbalu. Znaju to i laici, iako suštinski problem danas ima status strogo poverljive priče u Fudbalskom savezu Srbije. Osvedočeni sportski radnici, ionako proređeni, postali su ubedljiva manjina. 

Interesovanje običnih ljudi za srpski fudbal totalno je opalo. Na superligaškim utakmicama sve je manje gledalaca. O prvoligaškim, srpskoligaškim, zonskim, iluzorno je i da se govori. Sve sadašnje anomalije domaćeg fudbala očitavaju se na praznim tribinama. Fudbal, to je prijem lopte i dobar pas, govorio je Johan Krojf, legenda zlatne generacije Ajaksa i reprezentacije Holandije. Sve se ulaže u te dve veštine. Ne i kod nas.Prihvatili smo propadanje državnih sistema zdravstva i školstva kao najprirodniju stvar na svetu. Pristali smo na proteste nezaposlenih, narodne kuhinje, izbacivanje porodica iz svojih kuća. Sve smo to stoički podneli. Ali, već pokaznu činjenicu da je fudbal u Srbiji uništen, teško. To neće proći. Možda i nije tako strašno i možda uopšte nije bitno što fudbal propada ako je svima na kraju ipak dobro i svako za sebe misli da je naposletku dobro prošao. Nikada kao reprezentacija nismo bili prvaci sveta ni Evrope, ali jednom, kad se sve stvari za desetak godina postave gde treba, eto nas na vrhu, jedinom mestu koje nam pripada.

Naravno, sa Piksijem, jer bez njega se ne igra fudbal u Srbiji.