"Nije debakl, samo neuspeh zbog sitnica": Piksi se odbranio

Prema Ustavu, simboli države su zastava, grb i himna. Ali, samo simboli. Njena suština, u našem slučaju, daleko je kompleksnija i neizvesnija. Status tih elemenata već dugo je "radovi su u toku". Neko je ne tako davno, sasvim namerno, odlučio da i posle svih užasa koji su nas zadesili, baš ovo treba da bude osnov nove progresivne budućnosti Srbije. I ostavio u amanet fudbalu da definiše patriotizam.

Odveo je Dragan Stojković Srbiju u Nemačku na Evropsko prvenstvo. Tamo je doživljen fijasko. Išla je samo priča da je Piksi postao prvi selektor koji je na klupi "orlova" vezao plasman na dva velika takmičenja, a nagrada za plasman u Nemačku iznosila je 9,5 miliona evra. Režimski tabloidi razapinju Piksija: "Uprkos debaklu, ne pomišlja na ostavku", "Do sada je zaradio 7,5 miliona eura!", samo su neki od naslova koji je vodio do onog glavnog "Piksi, selektor po Vučićevom ukusu". I tabloidi su se utišali.

Nezvanično, nekih nedelju dana pre Stojkovićevog izveštaja, održani su sastanci predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Draganom Džajićem i selektorom Draganom Stojkovićem. Šanse Piksija da ostane na klupi nacionalnog tima su porasle. Zbog čega? Stari naprednjački fazon. Pusti par dana da te "gazimo" pa ćemo da te zbrinemo. Komanda "drž ga" stigla je naravno sa Andrićevog venca. Tekstovi o plati, porezu, porodici, automobilima, vili, deci koja šenluče. Na njegovo mesto postavljani su selektori iz inostranstva, fudbalska javnost je raspravljala da li da dođe Nemac, Italijan...

I Stojković Dragan tako ostaje selektor. Onaj koji novinarima odgovara napadima, samohvalisanjem, koji uspehe preuzima na sebe, neuspehe svaljuje na druge. Onaj koji ne poštuje nikoga prekoputa sebe. Sve nipodaštava, ismeva, potcenjuje. Uh, kakva je to namerna i svačim izazvana sličnost sa nekim. Tri utakmice, dva boda, jedan dati gol. I dva primljena, koja je Dragan Stojković u izveštaju na osam strana pripisao individualnim, ne taktičkim greškama. Priznao je, ipak, da nije zadovoljan zbog kraja takmičenja već u grupnoj fazi Evropskog prvenstva, ali je istakao da je ponosan, jer Srbiju niko nije ni nadigrao, kamoli ponizio.

Nameće se pitanje može li Piksijeva, sad već muljava harizma da bude pogon u jednoj ciničnijoj i iracionalnijoj fazi u koju naš fudbal sada ulazi, ima li opravdanja u kratkoj rečenici "Piksi za sve pare"? Štaviše, Piksi u izveštaju koji je ovog petka objavio Fudbalski savez Srbije tvrdi da Srbija nije otišla u osminu finala samo zato zbog nezasluženog poraza od Engleske, finaliste kontinentalne smotre, te prevelikog broja propuštenih prilika u remiju sa Engleskom.Sve to zaslužuje iskren odgovor, pogotovo u zemlji gde skoro 50 odsto ljudi radi za minimalac a Stojkovićevih 11 milionera baš z..... Nevolja u srpskom fudbalu je što su ekonomija, sportska politika, pa i sva druga pitanja ispred stručnih. Plaćamo cenu tome što se stručnjaci nisu izborili za autoritet. Valjda smo shvatili da nismo reprezentacija jakog pedigrea i tradicije koja može sama od sebe da savlada slabije. Fudbal se, kaže priča, igra baš za navijače. Tako se jedna iluzija o fudbalu kao putu za uspeh malog čoveka sa terena i tribina izlila i u okolni javni prostor. Stojković ništa nije uradio da nam dokaže da vredi taj silan novac. 

Dati pare za trenera reprezentacije, koji će posle utakmice da izađe i kaže da nije zadovoljan igrom, isto je kao da građanima ponudite jeftin parizer. Može, ali pod uslovom da se sklopi dogovor koji rezultat se očekuje, pa ako ide ispod toga - da se smanjuje iznos sve do nula evra. Nažalost, tama koja čeka srpski fudbal nije eksces, ona je već odavno njegova osobina.