ULAGANJE U PROPAST Gde nestade budućnost srpskog fudbala

U prethodnih pet godina mlađe selekcije Srbije su učestvovale u 10 kvalifikacija od kojih su samo kroz četiri izborile plasman na završne turnire. Neuspesi na Evropskim prvenstvima, odnosno u kvalifikacijama, istovremeno su nas uskratili za eventualne borbe na svetskom nivou pa su Orlići u različitim kategorijama učestvovali na samo četiri od 15 poslednjih velikih takmičenja od kadetske do mlade selekcije.

Možda bi ljudi koji vode naš sport i državu mogli da porazgovaraju sa komšijama i neka njihova iskustva, a pogotovo praksu, primene u Srbiji, ako ne želimo da i u budućnosti doživljavamo razočaranja zbog "neuspeha”, a postaje jasno da naš fudbal počiva na lažnim temeljima jer gotovo da i nema bazu. 

Nevolja u srpskom fudbalu je što su ekonomija, sportska politika, pa i sva druga pitanja ispred stručnih. Plaćamo cenu tome što se stručnjaci nisu izborili za autoritet. Valjda smo shvatili da nismo reprezentacija (čast kadetima), jakog pedigrea i tradicije koja može sama od sebe da savlada slabije. Ali, pošto trunke skrupula još opstaju, to se ne može otvoreno reći, pa je izgovorena glupost o do sada postignutim rezultatima. A pod rezultatima se mislilo na ostvareni neuspeh.

Decenijama unazad sinonim za Srbiju, kao pravnog naslednika Jugoslavije, bila je reč "tim". Važili smo za "strah i trepet" i težak zalogaj za najbolje selekcije sveta. Ipak, utisak je da se mnogo toga promenilo jer su poslednjih meseci fudbalske selekcije u skoro svim kategorijama proživljavale poraze kojima nema kraja.

- Mi u mladu selekciju zovemo najbolje igrače, odnosno bolje od ovih koje pozivamo - nemamo. To su igrači iz Zvezde, Partizana, Čukaričkog, Vojvodine, najbolji iz Srbije, ali i iz inostranstva. Najveći je problem što igrači iz mlade reprezentacije igraju malo u svojim klubovima, odnosno skoro ni ne igraju. Naša deca u generacija U17 ili U19, oni se nametnu i pokažu u dobrom svelu, pa ih onda odmah traže razni klubovi, agenti. Na kraju se često ispostavi da i nije tako dobro za karijere tih momaka što tako rano odu "preko”. Nama nijedan igrač koji je tako mlad otišao u inostranstvo nije igrao - objasnio je Nikola Lazetić, direktor mlađih selekcija FSS.

Ali, već pokaznu činjenicu da je fudbal u Srbiji uništen, teško da će neko od zvaničnika da prizna. To neće proći. Ali, otkuda onda zaključak o propadanju ako su svi zadovoljni i ako se svi ponašaju racionalno u skladu sa svojim posebnim interesima? Možda i nije tako strašno i možda uopšte nije bitno što fudbal propada ako je svima na kraju ipak dobro i svako za sebe misli da je naposletku dobro prošao.

I Piksi je posle Rusije i Kipra rekao da je video ono što ga zanima. Ima, evo već više od pola godine, kako je svečano otvoren stadion Dubočica u Leskovcu, ali pobedu domaće, srpske ekipe u zvaničnim međunarodnim utakmicama, i dalje čeka.

- Imate Loznicu, Leskovac, gradi se u Pančevu, Zrenjaninu. Fudbal će drugačije u Srbiji izgledati za godinu i po dana. UEFA će izgraditi bar 20 terena. Mađari su izgradili nove stadione i terene i sve je puno. Mađarska, koja je početkom devedesetih dotakla dno. Ulaganjem dajete dobre uslove za igru, da je na stadionu udobno, a ne da gledaš da li ćeš da slomiš vrat. Sada su nam stadioni šoping molovi. Fudbal je više od samog loptanja - naveo je Branislav Nedimović i zaista je bio u pravu. 

Fudbal, to je prijem lopte i dobar pas, govorio je Johan Krojf, legenda zlatne generacije Ajaksa i reprezentacije Holandije. Sve se ulaže u te dve veštine. Ne i kod nas.