Od prvaka sveta do ambasadora u Srbiji: Ko je bio Breme?

Prva asocijacija na ovog fudbalera je gol, koji je postigao iz penala za Nemačku u finalu Svetskog prvenstva u Rimu 1990. protiv Argentine. Ali, to svakako nije jedini pogodak. Tokom bogate karijere postigao je još mnogo važnih golova, u Bundesligi tačno 50, a ono što ga je posebno izdvajalo od drugih igrača bila je sposobnost da gotovo podjednako dobro igra sa obe noge. Zbog toga je često bio nerešiva enigma za protivničke fudbalere.

- Poznajem ga 20 godina, ali i dalje nisam siguran da li bolje igra levom ili desnom nogom - pričao je o Andreasu Bremeu tadašnji selektor Nemačke i najveća legenda Bundeslige Franc Bekenbauer.

Andreas Breme je rođen u Hamburgu, ali na njegovu žalost nikad nije doživeo da obuče dres omiljenog kluba iz detinjstva, Hamburgera SV. Prve fudbalske korake načinio je u lokalnom HSV Barmbek-Uhlenhorstu, gde je sa nepunih 18 godina dobio priliku da zaigra za seniorski tim. U to vreme bio je na probi u Hamburgeru, zatim i Verderu, ali je jedini konkrektan poziv dobio 1980. godine od drugoligaša Sarbrikena, i to zahvaljujući legendarnom fudbaleru HSV-a Feliksu Magatu. Kao bivši igrač oba kluba posredovao je u tom transferu.

Vrhunska karijera Andreasa Bremea počinje dve godine kasnije prelaskom u Kajzerslautern. Iako nije važio za brzog igrača, njegova dobra tehnika, precizan i snažan šut, odličan centaršut, kao i sposobnost da dobro igra obema nogama, vrlo brzo su ga izdvojile iz proseka. U Nemačkoj je stekao status jednog od najboljih izvođeča slobodnih udaraca i centaršuteva svih vremena.

Kada su u Hamburgeru videli u kakvog je igrača izrastao, pokušali su da ga dovedu, ali se taj transfer nikad nije ostvario, iako je Breme uvek isticao privrženost ovom klubu.

Na kraju, posle pet sezona provedenih u Kajzerslauternu, obukao je dres Bajerna i dve godine igrao za slavni klub iz Mihnena. Već u prvoj godini dolazi i do prve titule u Bundesligi. Bajern je u sezoni 86/87 osvojio prvenstvo Nemačke ispred Bremeovog voljnog kluba Hamburgera, a Andreas je bio jedan od najistaknutijih igrača u timu Uda Lateka pored Lotara Mateusa, kapitena Augentalera, Mihaela Rumenigea, Volfarta, Ditera Henesa i golmana Pfafa.

Na njihovu žalost, iste sezone svi zajedno doživeli su veliko razočaranje u finale Kupa šampiona. Bajern je bio veliki favorit, ali je poražen u Beču protiv Porta, ostalo je upamćeno da je u finišu utakmice izgubio već dobijen meč.

Godinu kasnije Bajern je titulu u Bundesligi prepustio Verderu iz Bremena, a Andreas Breme se zajedno sa saigračem Lotarom Mateusom preselio iz Minhena u Milano i pomogao Interu da posle devet godina vrati Skudeto na stadion "Đuzepe Meaca".

U Seriji A je ukupno proveo četiri godine, a kad im se sledeće sezone iz Štutgarta pridružio i Jirgen Klinsman, Inter je sa sjajnim nemačkim trilingom uspeo da osvoji i jedan evropski trofej - Kup UEFA 1991. godine.

Breme je posle Intera jednu sezonu proveo u Španiji, u timu Saragose, a onda se vratio u Kajzerslautern i u narednih pet godina doživeo neke od najlepših i najtežih trenutaka u karijeri.

Bio je kapiten Kajzerslauterna kada je u istoj sezoni 95/96 ispao iz Bundeslige i osvojio DFB Kup Nemačke. Takođe i sezonu kasnije u Kupu kupova kada je u prvom kolu, nakon pobede u Kajzerslauternu od 1:0, u revanšu na beogradskoj "Marakani" poražen od Crvene zvezde u produžecima sa čak 4:0.

Breme je za godinu dana odložio odlazak u fudbalsku penziju kako bi pomogao Kajzerslauternu da se vrati u Bundesligu, a onda je nakon ekspresnog povratka u elitni rang doživeo najlepši kraj karijere - u 38. godini je kao kapiten osvojio svoju drugu titulu prvaka Nemačke.

Tako je na idealan način zaokružio jednu fantastičnu igračku karijeru, u kojoj je veliki trag ostavio i u nacionalnom dresu. Bio je učesnik po tri evropska i svetska prvenstva, a krunu svakako predstavlja pogodak iz penala s početka priče kojim je doneo Nemcima titulu prvaka sveta 1990. u Italiji u finalu protiv Maradonine Argentine.

Kasnije je kao trener radio u nekoliko klubova, uključujući i Kajzerslautern. U Štutgartu je asistirao slavnom italijanskom treneru Đovaniju Trapatoniju, a zanimljivo je da je 2017. godine bio savetnik u novosadskoj Vojvodini, zvanično imenovan za ambasadora kluba, koji će raditi na jačanju pozicioniranja kluba u zemlji i inostranstvu.