Srbija i novi stadioni: A, šta sad?

Iako je na travnatom terenu bilo više poraza, nego pobeda, novi stadioni, supermodernog izgleda poklonilu su gradovima sa tri različite strane Srbije posebnu pažnju. Skoro raritetnog sadržaja.

Otvoreni u dva termina, avgustovskom i predizbornom, novembarskom, obogatili su značajno domaću stadionsku ponudu i poduprli priču o opravdanosti izgradnje u godinama kad fudbal vapi za korenitim promenama i rešenjem suštinskih problema.

Vrata su otključana, rupe zapušene, tereni utabani. Nešto, ipak, ne štima. Otuda i horsko pitanje:

"A, šta sad!?"

Laicima je jasno - u situaciji disperzivnog takmičarskog statusa, posebno zabrinjavajućeg pada broja gledalaca na tribinama i erozije interesovanja ljudi za najopularniji sport u domaćim okvrima, novi objekti zahtevaju i konkretnije modele o(p)stanka i omasovljenja fudbala. Aktuelan trenutak, iako je reč o gradovima zapaženog pedigrea sa nekad značajnom navijačkom bazom, traži jasan odgovor na otvorena pitanja održavanja, rentabilnosti, daljih ulaganja i razvoja dodatnih sadržaja.

- Javno pitam - gde se grade stadioni, čemu će služiti, koliko će ljudi doći na tribine… Svaki grad u Srbiji cenim, obožavam na poseban način, kao i zemlju, ali dajte da fudbal razvijamo u drugom segmentu - ulaganjem u decu, mlađe kategorije, trenere, njihove učitelje - javni je apel Branka Sose Babića, trofejnog stručnjaka, do skoro predsednika Organizacije trenera FS Beograda, nekada prvog čoveka Stručnog odbora FSS.

Srpska kuća fudbala, na poslednjoj sednici uoči novogodišnjih praznika, konstatovala je osnivanje posebnog preduzeća, FSS stadioni DOO Beograd. Upisano u APR šestog decembra, sa stopostotnim učešćem FSS, vodiće brigu o tri novoizgrađena stadiona. Odluku je još u septembru usvojila Vlada Srbije. Mesto direktora povereno je Ljubisavu Sekuliću, iskusnom operativcu, godinama angažovanom u hijerarhiji srpskog fudbala.

Najveći problemi, u ovom trenutku, čije rešenje zahteva i urgente korake spočitan je u činjenici da stadioni u Loznici i Zaječaru i dalje nemaju UEFA licencu najvišeg nivoa. Praktično, iako tek izgrađeni, ograničeni su isključivo na domaću upotrebu - na utakmice trećeg i četvrtog ranga.

Loznički Lagator, očekivano kako je i tekla izgradnja, "porođen" je sa više nedostataka. Zaječarci, prema vestima s lica mesta, mogli bi izgradnjom trafo-stranice da uđu u novi proces licenciranja objekta.

Leskovački stadion jedini ima UEFA licencu četvrte kategorije. Prošao je gust filter evropskih zvaničnika i jesenas upisao četiri međunarodne utakmice - tri klupske i premijernu, reprezentativnu. GFK Dubočica ima dobre šanse da se domogne debitantskog plasmana u elitni rang i na takmičarskom planu zaokruži, barem u kratkom roku, opravdanost izgradnje stadiona u vrednosti od 2,4 milijarde dinara. U prevedenom – 20,49 miliona evra. Izvođač je bila novosadska firma GAT.

Uprkos operativnosti u jesenjim danima, leskovačka "Dubočica", ipak, nije bila posebno atraktivna gledaocima. Stadion, kapaciteta 8.136 mesta, bio je pun samo na dve utakmice - tokom premijernog meča GFK Dubočica - Novi Sad i susreta reprezentacija Srbije i Bugarske. Leskovački prvoligaš, tokom solidne jeseni, nije mobilisao veći broj navijača. Skromna poseta pratila je i mečeve Čukaričkog, u Ligi konferencije.

Najveći izazov, u evidentnom odsustvu navijača, biće održavanje tri novoizgrađena stadiona.

- Infrastruktura je kod nas napredovala, iako smo daleko od Evrope. Od novembra do kraja marta igramo po sistemu "ko koga prevari". Duga lopta, borba, pa izađe iz blata - pobeđuje! Teren i stadion u Ivanjici, na primer, isti su kao i u mojim igračkim danima. Ne ide, nije normalno… Svaka čast, ali sve ide napred, ceo svet! Zato i trpimo u Evropi, zato nam se desi da u Engleskoj naši igrači prime devet golova – kod njih su uslovi završeni, mi izlazimo iz blata. Mnogo se radi na tome, verujem da će tereni biti mnogo bolji. Spas je u veštačkoj travi. Skupo održavanje "hibrida" iziskuje reakciju – veštačka podloga ubrzala bi igru i unapredila fudbal na našem podneblju - upozorio je u razgovoru za Sport klub Žarko Lazetić, trener sa najdužim stažom u srpskoj eliti, čiji TSC u Bačkoj Topoli igra upravo na mešavini prirodne i veštačke trave.

Hibridna podloga posebno je skupa i zahtevna. Procena je da bi troškovi održavanja, na mesečnom nivou, za sva tri stadiona iznosili preko 10.000 evra. Svaki od objekata imaće stalno zaposleno osoblje, obezbeđenje i dodatni troškovnik. Prvi meseci poslovanja, skoro izvesno sa minusom, zahtevaće i što bržu operacionalizaciju objekata u Loznici i Zaječaru.

Mini-ciklus traži i dodatno opremanje stadiona. Kosačice, traktori, prikolice, pomoćni golovi, mašine za obeležavanje, alat, bušači i ostala oprema na spisku obaveznog mobilijara, trebalo bi da budu obezbeđeni do početka prolećnog dela sezone. Obavezne stavke, neophodne za funkcionisanje stadionskih objekata, uračunati su u prvoj fazi troškovnika i kasnije neće iziskivati dodatna finansijska sredstva.

Procena je da bi novi stadioni uposlili i tridesetak ljudi, po desetak u svakoj od lokalnih zajednica.

Jasno je da dugoročno, u konačnom zbiru, nijedan od njih neće moći da živi od sopstvenih prihoda. Unutar FSS postoji svest o složenim koracima budućnosti i najava tržišne orijentacije objekata u Leskovcu, Loznici i Zaječaru. Na tom planu počiva i dugoročni strateški plan poslovanja novoosnovane firme FSS stadioni DOO.

Do tada, ostaje nada u poboljšanje slike o fudbalu kao najpopularnijem sportu i barem minimalna orijentacija ka razvoju u manjim sredinama. Stadioni bi trebalo da budu samo krov ozbiljnog posla, nikako temelj…

Barem na sportskom planu, pravila politike - sasvim su drugačija. Izbori su prošli, stadioni ostali i dalje odjekuje:

"A, šta sad!?"