"Svet mi je stao": Gudelj o padu na terenu i borbi za život

Rođeni brat Nemanje Gudelja, aktuelni fudbaler Kordobe Dragiša Dragi Gudelj, otvorio je dušu u razgovoru za špansku Marku.

Nakon što je podvrgnut operaciji, srpski fudbaler, koji je obnovio ugovor sa Kordobom do 2025. godine, vratio se na teren samo 111 dana kasnije, prošlog petka u prijateljskoj utakmici protiv Sevilje, ekipe za koju nastupa njegov brat Nemanja.

Kakav je osećaj vratiti se na teren posle takvog događaja?

- Kada sam znao i kada mi je bilo jasno da ću ponovo igrati, samo sam mislio da moram da budem jači nego ikad. Bilo mi je veoma jasno to. Zato sam hteo odmah da dam sve od sebe. Zahvaljujem Bogu što sam se vratio na teren i što mogu da se borim za ono što sam radio celog života. Osećao sam se dobro, samouvereno i veoma snažno. Veoma sam srećan što sam se vratio i što mogu da razmišljam samo o tome šta nas čeka, da imam dobru predsezonu i da budem spreman za početak lige - istakao je Dragiša Gudelj na početku razgovora.

Kako ste proživeli ceo proces ovih meseci i sve testove koji se smatraju podobni za nastavak karijere?

- Živeo sam prilično teške mesece, fizički i mentalno. Naročito na mentalnom nivou. Bilo je mnogo emocija i mnogo sumnji, sa mnoštvom testova koje sam morao da uradim. To je bio duži proces. Srećom sve je prošlo u najboljem redu i imam priliku da nastavim da radim ono što najviše volim. Mnogo sam naučio ovih meseci koji su mi dali mnogo kao osobi i kao igraču da rastem.

Mnogi porede vaš slučaj sa slučajem Eriksena, mada on je mesec dana bio u bolnici.

- Istina, bio je duže napolju. Mislim da je prošlo osam meseci do njegovog prvog meča. Ja sam, eto, već sam bio u prilici da odigram jedan protiv Sevilje, tačno 111 dana posle onoga što mi se desilo. Sve je sada drugačije. Inače, veoma sam zahvalan Kristijanu Eriksenu jer mi je mnogo pomogao u procesu kroz koji sam prolazio. Već u prvoj nedelji koju sam proveo u bolnici mnogo sam pričao sa njim telefonom. Savršeno me je razumeo i mogao je da mi prenese emocije i da pravi savet. I nastavio je da mi pomaže sve ove mesece. Uspeo sam brzo da promenim čip u glavi i razmišljam pozitivno i sve dobro što je trebalo da dođe.

Kako ste mentalno obradili ono što vam se desilo tog dana u martu? Da li ste morali da imate bilo kakvu pomoć za prolazak kroz tako veliki šok?

- Bilo je to teških trenutaka, najtežih u mom životu, sa mnogo bitaka svakog dana u mojoj glavi. Kada mi je spašen život, ipak sam mislio da ću morati trajno da prestanem da igram fudbal. To je sa 25 godina života poraz. To je nemoguće objasniti. Ali te bitke su mi na kraju pomogle da sazrim kao osoba i nadam se kao fudbaler. Vratio sam se i mogu da idem tamo gde sam stao. Ne postoji drugi način nego da razmišljate pozitivno, nastavite da se borite i vratite se jači nego ikad.

Da li si se sećate nečega tog dana?

- Da, sećam se dosta toga, skoro svega, osim tih sedam ili 10 minuta. Otkako sam pao na travu više se ničega ne sećam. Kada sam se probudio na nosilima, da, od te sekunde se svega sećam. Video sam ljude u blizini i stavljali su me u ambulantna kola, a onda sam pitao "Šta mi se desilo?" I rekao sam treneru da ne mogu da se skinem, da želim da nastavim. Nisam znao šta mi se desilo, mislio sam da me je nešto pogodilo - u dahu će Dragiša Gudelj koji je nastavio:

- Čudno je jer sam se osećao dobro, mada sa mnogo adrenalina, očigledno. Onda sam video oca i njegovo lice... Rekao je, "Dragi, opusti se, smiri se odmah". I sa njegovog lica sam video da mi se nešto ozbiljno desilo i da treba da se smirim. Jednom mi je u ambulantnim kolima doktor rekao šta mi se desilo. A kada vam kažu da vam je srce stalo na tri i po minuta, svet takođe staje na nekoliko sekundi. Ne znam kako da objasnim svoj osećaj kada mi je rečeno.

Da li ste želeli da vidite slike ili ste više voleli da ih ignorišete?

- Video sam slike i suze su nekontrolisano počele da idu. Ne znam da li ću ikada zaboraviti taj dan, ja sam u krevetu. Otac i brat su mi rekli da ne vidim ništa, ali kada ti se ovako nešto desi, osećaj je jači od glave. Vidiš sebe kako padaš na zemlju, ne pomerajući se, znajući da ti je srce stalo. I vidite svog oca i njegovu reakciju, ljude, moje saigrače... To je video koji boli, pa kad sam ga ugasio hteo sam da zaboravim. Nisam ga više gledao i zato sam prvih mesec dana ukunuo Instagram profil. Slike su bile svuda, na društvenim mrežama, a ja to više nisam želeo da gledam - ispričao je Dragiša Gudelj.