"Zar vam ličim na čoveka, koji odustaje?!"

Zbog čega se Vidić povukao i to u trenucima kad je uspeo u skoro nemogućoj misiji kandidovanja i predstavljanja tima najbližih saradnika?

Prvu verziju odgovora, legendarni fudbaler definisao je u šturom obrazloženju iznenađujuće odluke.

- Pred našim fudbalom su veliki izazovi. Mnogo toga mora i može bolje. Moja ideja je bila i ostala da okupim tim vrhunskih profesionalaca, kadrih da te izazove reše kvalitetnije nego možda iko u Evropi. Nažalost, na svakom koraku puta ka tome da postanem predsednik FSS mi je jasno stavljeno do znanja da nam ta šansa neće biti pružena. Odgovornost za rešavanje velikih izazova preuzela je ista grupa ljudi koja ih je i stvorila. Definitivno, nisam optimista po pitanju toga šta će uraditi sa prilikom koju su prigrabili, mislim da će za četiri godine biti još teže nego danas - objasnio je Nemanja Vidić, praktično skicirajući aktuelan trenutak, uoči promocije Dragana Džajića u prvog čoveka fudbalske Srbije.
Da, ipak, nije sve tako jednostavno i čitljivo kako piše, odlično zna i legendarni kapiten "orlova", Crvene zvezde i Mančester junajteda. I prethodne rečenice, zaokružene odlukom o povlačenju, suštinski se kose sa Vidićevom uzvičnim stavom na komentar da će protivkandidata imati u liku Dragana Džajića:

- Zar vam ličim na čoveka, koji odustaje!?

Imao je onda, prema emisarima javnosti tradicionalno uzdržani Era, druge motive uoči konačne odluke da baci peškir u jedinstven fudbalski ring.

Druga, činjenično utemeljenija, vezija Vidićeve "abdikacije" pleše na liniji presecanja bilo kakve ideje o uključivanju u postojeći sistem. Prema glasnim informacijama, tek u ponedeljak popodne trebalo je da stigne zeleno svetlo sa vrhovnog mesta o budućem čelniku Fudbalskog saveza Srbije. I u tom paketu, uz ime predsednika, podjednako interesantna mogla je da bude projektovana pozicija Nemanje Vidića. Momka, kojeg narod voli!
Užičanin nije hteo nikakav kompromis, niti epizodno mesto. Svestan da kao predsednik, u postojećem okruženju nema mnogo šanse da pokrene točak suštinskih promena, istovremeno i nerad za bilo kakav vid kohabitacije sa postojećim fudbalskim vlastodržcima. Bez želje da "pobedničkoj strani" daje legitimitet, istovremeno i supstrat za buduće napade, doneo je radikalnu odluku. Spreman da je potpiše imenom i prezimenom!

Vidićev iskorak, u odsustvu konačnog miga sa Andrićevog venca, nametnuo je i duplu obavezu grupi okupljenoj oko Dragana Džajića. Mogućnost greške u strateškim odlukama biće smanjena na nivo - promila. A, Vidić je jasno ustvrdio da ne diže ruke u znak predaje. Do naredne prilike...
- Povlačenje kandidature ne znači da odustajem od srpskog fudbala. Verujem u svoj tim i našu viziju, kao i veliku pomoć koju ćemo dobiti od naših prijatelja iz vrha evropskog i svetskog fudbala. Ono što nažalost nije moguće da krenemo da radimo danas – moj tim i ja uradićemo, verujem, u bliskoj budućnosti - objavio je u delu poruke.

U grupaciji razočaranoj odlukom Nemanje Vidića da odustane dan pred sednicu moglo se čuti i da je u nezgodnu poziciju doveo ponajviše potpisnike kandidature, u prvom redu Zorana Filipovića, Branka Babića, Dragoljuba Vukadinovića i Todora Petkovića. Prva dvojica kao ljudi u sistemu FSS, poslednja predstavnici Metalca i Novog Sada, logično, imali su razloga za zabrinutost. Peti potpisnik, Mirko Poledica, daleko je od FSS.
Kako se čuje, Vidić je prethodno, u nedelju veče i ponedeljak pre podne, obavio razgovore sa članovima potencijalnog tima i ljudima okupljenim oko njegovog programa. I svi su se složili sa stavom da kandidatura zaslužuje bolje vreme, ambijent i uslove. Utopija, ili buduća realnost, znaćemo brzo! Možda već i do kraja godine...