Cena izgradnje Nacionalnog stadiona skočila za 290 miliona evra

I zaista, u jeku ekonomske krize prouzrokovane ratom u Ukrajini i pandemijom korona virusa, budućnost se čini neizvesnom. Upravo tom neizvesnošću možemo objasniti i drugu predsednikovu izjavu da će možda morati da se odustane od nekih važnih infrastrukturnih investicija, ali od kojih tačno – nije rekao. Ono što se pouzdano zna jeste da Nacionalni stadion u Surčinu nije jedna od njih.

Projekat o kom je predsednik dosad nebrojeno puta govorio, Vlada Srbije je uvrstila i u Predlog zakona o budžetu za 2023. koji su poslanici Narodne skupštine usvojili. Kako je Vučić više puta ponovio, kada bude završen, Nacionalni stadion će biti „jedan od najvelelepnijih i najmodernijih na svetu“, koji zadovoljava najviše kriterijume UEFA, sa oko 60.000 mesta, a iz državnog budžeta će za njegovu izgradnju biti izdvojeno 250 miliona evra.

Taj iznos je i zvanično naveden u budžetu za 2022, ali je u međuvremenu ova brojka značajno porasla pa je za izgradnju stadiona s pristupnim saobraćajnicama sada predviđeno čak 350 miliona evra. Da će stadion biti čak 100 miliona evra skuplji nego što je inicijalno rečeno, prvi put se moglo videti u rebalansu budžeta za ovu godinu usvojenom pre mesec dana, a ta nova cena je preneta i u budžet za 2023.

Takođe, ovogodišnji rebalans je otkrio i do sada nepoznatu informaciju da se iza nemušto formulisane stavke originalnog budžeta za 2022. pod nazivom „Projekat podrške urbanom razvoju kroz rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove infrastrukture“, koja je predviđala zaduženje od 250 miliona evra, zapravo krije dodatnih 190 miliona evra troška namenjenog za Nacionalni stadion.

Prostim sabiranjem dolazi se do zaključka da izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu neće koštati 250 miliona evra, kao što su to predstavnici vlasti inicijalno najavljivali, već 540.

Poređenja radi, stadion "Lusail", izgrađen za potrebe Mundijala koji se trenutno održava u Kataru (na njemu će se, između ostalog, igrati i finale), sa oko 89.000 mesta, koštao je 770 miliona evra, ali ne smemo zaboraviti da je to jedan od najinovativnijih stadiona ikada izgrađenih, koji će po završetku Svetskog prvenstva u fudbalu biti transformisan u prostor sa školama, prodavnicama, zdravstvenim klinikama i tako svakodnevno služiti društvu.

I dok u grandioznost budućeg stadiona u Surčinu niko ne sumnja, nameće se pitanje da li je on Srbiji zaista potreban, i ono što je možda još važnije, da li je ekonomski isplativ?

Najbolje bilo kada bi Srbija krenula putem Portugala, koji je 2004. za potrebe organizovanja Evropskog prvenstva uložio u stadione svoja dva najveća kluba, Benfike i Sportinga, umesto u nacionalni, i takvo rešenje bi bilo neuporedivo jeftinije.

Međutim, čak i kada bismo sve ove faktore ostavili po strani, i kada bi stadion eventualno uspeo da vrati ono što je u njega uloženo, postavlja se pitanje koliko je opravdano trošiti novac građana i građanki Srbije na projekte koji zadovoljavaju potrebe samo relativno uskog dela nacije, naročito u ovim kriznim vremenima kada privredni rast usporava, a zaduživanje postaje sve skuplje.

Istina, predlog budžeta za 2023. predviđa značajno umereniju dinamiku ulaganja u Nacionalni stadion, pa će tako u narednoj godini biti izdvojeno 7,7 milijardi dinara, a u 2024. i 2025. nešto manje od toga, po tačno sedam milijardi. Iako je prethodnim budžetom (za 2022) bilo planirano da se u naredne dve godine za stadion potroši znatno više novca - 22,9 i 19,4 milijardi dinara, jasno je da se od izgradnje ipak nije odustalo, a sudeći po nedavnoj izjavi ministra finansija Siniše Malog da se s radovima počinje sledeće godine, nema ni odlaganja za neka stabilnija vremena.

Epilog je da u zemlji u kojoj „pola“ Vojvodine nema pijaću vodu, čiji su gradovi često na vrhu evropske liste po zagađenosti vazduha, a prigradska naselja u Beogradu nemaju ni kanalizaciju, uskoro dobijamo Nacionalni stadion pa ćemo bar "kao ljudi" moći da pratimo utakmice naše fudbalske reprezentacije. Naravno, pod uslovom da prvo nekako stignemo do Surčina.

Do tad, preostaje nam samo da se nadamo da ne spadamo među one koje predsednik Vučić naziva "malim i slabim", već da pripadamo suprotnom taboru "nešto jačih", te da ćemo preživeti sledeću zimu.