Baho o Osimu: Voleo je Želju, poštovao Sarajevo

Subota koja je pred nama biće težak dan za BH fudbal, ali i regionalni i evropski, navodi Baho.

- Dan u kojem ćemo se definitivno, ali samo fizički oprostiti od fudbalskog velikana, intelektualca koji je ostavio neizbrisivi trag kada je ova igra u pitanju. Ja sam imao tu sreću da sam često bio blizu Ivice Osima, slušao ga, upijao svaku njegovu reč i mislim da sam o fudbalu, o kom neskromno znam puno, od Osima najviše naučio. Od navijača sa tribina, iako nisam Željin navijač, preko prvog intervjua za nekog novinara sa ovih prostora u periodu 1993-95 obavljen u Gracu 23. maja 1995. godine, pa sve do dva dokumentarca, jedan iz 1999. a drugi iz 2018 godine - priseća se Baho.

Također, Topalbećirević navodi da je Osim bio bio je na šest od deset simpozija "Simposar Sarajevo", dok kako tvrdi, neki drugi "mali igrači" nisu želeli da dolaze, jer oni sve znaju, a Ivica Osim je sa štapom dolazio na simpozije i na snimanje filma jer, sada to mogu reći, cenio je ono što radi.

- Bio sam i jedan od retkih koji je bio na Bečkom sastanku 2011. godine kada se spašavao BH fudbal. Pitao me je zašto ja ne radim u Fudbalskom savezu, rekao sam da me to ne zanima, a on bi kazao, zato nam i jeste sve ovako. Meni je to mnogo značilo jer kada vam to kaže neko kao Ivica Osim - ima težinu. Osim nije bio najtrofejniji trener sa ovih prostora, ali njegovo znanje, elokvencija, harizma je bila posebna, a trenerski posao je imao u malom prstu - rekao je Baho i nastavio:

- Nije se nametao jer je znao da će njegovo znanje biti prepoznato baš kao što je prepoznao Miljanić, pa kasnije i svi drugi. Voleo je da stvara i radi sa mladim igračima i u tome je uspevao. Voleo je svoje Sarajevo, svog Želju, poštovao jako komšije sa "Koševa". Znam da mu nije bilo pravo što Amar nije postao selektor BiH, ali se nije mešao, baš kao i svaki veliki čovek, sa principima od kojih nikad nije odustajao - emotivno je napisao Baho.

Na kraju kaže da je tužan je ga nije video tri godine, i što nije sa Osimom stigao da popije još jednu kafu, jer je korona puno toga poremetila.

- Odlazi čovek kojeg sam voleo, cenio i poštovao, a koji mene toliko puta kao momka rastužio u vreme kada je vodio Želju u derbijima protiv Sarajeva. Odlazi neko koga će teško biti nadoknaditi, ljudska gromada kojeg ću pamtiti i po onoj suzi kada Ibišević dade gol na Svetskom prvenstvu. Još nešto... 1995. godine, avgust ako se ne varam, igrali smo protiv Fortune u Dizeldorfu, reprezentacija, veliki Aco Ristić organizovao. Pun stadion, ja iz rata došao na tri dana gledam ljude na tribinama, vidim mnoge koji su otisli pre ili kasnije i vidim opet Švabu na tribinama. Kažem mu "hajde dole, na klupu ili prve redove dole je mnogo fudbalera, trenera"... Odmahnu rukom i reče: neka me ovde sa rajom, poželeo sam a dole će neko pomisliti da mi nešto treba, znaš kakvi su ljudi. Mnogo godina posle, shvatio sam to, saznao sam i ja kakvi su ljudi - kazao je Baho na kraju.