Osim napustio Jugoslaviju u suzama i rečima koje još "zvone"

Najviše vremena je proveo igrajući za Željezničar i trenirajući klub sa "Grbavice", ali je značajan period njegove karijere i boravak na klupi reprezentacije Jugoslavije, čiji je bio poslednji selektor pre raspada velike države.

A ostavku je podneo 1992. godine, što je saopštio u Beogradu, kroz suze u emotivnom govoru.

- Dobro, ja sam digao ruke, video sam da nema više ništa, praktično se priča završila u Beču. Ostavka je najdirektnija stvar da kaže čovek: "Odlazim, gotovo je". Opet vam kažem, a to sam već ponovio, da ne verujem da mogu da idem, niti ću ići, ni u Firencu ni u Švedsku. Sve što mogu da uradim, ovako ljudski, i ako me neko bude pitao, tu nema problema nikakvih, to je moj privatni gest, a vi ga možete protumačiti kako hoćete... To je neka moja lična odluka, a ja neću da govorim radi čega i da objašnjavam, jer vi to vrlo dobro znate. Ali, ako ništa drugo, i ono jedino što mogu da učinim za taj grad, pa da se i vi setite da sam se rodio u Sarajevu, a znate šta se dešava - rekao je Osim.

Podneo je ostavku 23. maja 1992. godine, a u to vreme je već trajala opsada Sarajeva oko mesec i po dana.

Ostaće upamćeno i da je sa klupe reprezentacije otišao u suzama, na šta su kasnije podsetili i neki fudbaleri poput Peđe Mijatovića.

Jugoslaviji su 1992. uvedene sankcije koje su predviđale potpuni embargo, pa ekipa u kojoj je bilo 18 ozbiljnih imena, nije mogla da igra Evropsko prvenstvo.

Omerović, Leković, Radinović, Stanojković, Dubajić, Najdoski, Petrić, Vujačić, Novak, Brnović, Jokanović, Milanič, Stojković, Jugović, Mihajlović, Savićević, Mijatović i Jakovljević bili su deo tima. Pred početak prvenstva trebalo je da im se priključe još Krčmarević i Petković, a Jugoslavija je bila jedan od kandidata za titulu.

Dvadesetak dana nakon Osimove ostavke, desetog juna 1992. počelo je Evropsko prvenstvo, na kom je umesto Jugoslavije igrala Danska i popela se na krov Starog kontinenta.