BIZON Igrao za male, a rušio velike, pivo i cigareta pred meč

Kada se priča o tadašnjoj Seriji A jedno ime je neizbežno. Bio je to heroj nekih drugih generacija, čovek koji je tek sa 30 godina dobio priliku da zaigra u najačem rangu italijanskog fudbala.

Nešto stariji ljubitelji fudbala se odlično sećaju Darija Hubnera, dugonogog napadača crne kose i tada popularnom bradom u italijanskom stilu. Čoveku koji je igrao za male, a rušio velike. Krasio ga je nadimak Bizon.

Nakon niza godina u nižim ligama na velikoj sceni je zaigrao 1997. godine. Poverenje i čast mu je ukazala Breša. Sudbina je htela da debituje na San Siru protiv velikog Intera kojeg je predvodio čuveni Ronaldo.

- Debitovao sam u Seriji A protiv brazilskog Ronalda. Tada mi ja asitirao Pirlo - prisetio se Hubner koji je dao gol u porazu 1:2.

Breša je tada bila nagazna mina za velikane. Osim Hubnera i Pirla za ekipu sa severa Italije još je igrao Roberto Bađo.

Priliku da promeni sudbinu imao je 2002, ali jednostavno nije želeo da odustane od svojih životnih principa. Dnevno bi pušio 30 cigareta, a sastavni deo rituala pre utakmice je bila jedna limenka piva.

Karlo Anćeloti ga je poveo na američku turneju s Milanom. Tada je nastala legendarna anegdota.

- Završilo je prvo poluvreme jedne utakmice. Kad sam ušao u svlačionicu tražio sam Hubnera, nisam ga mogao pronaći. Pitao sam igrače gde je, rekli su mi da je iza tuš kabine - prisetio se Anćeloti. - Otvorio sam vrata i video ga kako puši Marlboro i pored sebe je imao malu limenku piva koju je doneo iz hotela. Pitao sam ga šta radi?

- Gledao me i mirno mi rekao: 'Treneru, iskreno, radim ovo celi život i ako to ne uradim neću moći dati maksimum. A što se tiče Milana ovde sam došao samo radi reklame da produžim karijeru na dve ili tri godine. Tada već planiram da odmaram na svom selu. I treće, želite li cigaretu?. Kada mi je to rekao, cela svlačionica se smejala. Takav je bio Dario. Mislio je samo na to da se oseća dobro - kazao je Anćeloti svojevremeno koji je tih godina od Milana napravio najbolju ekipu na svetu, a Hubner je propustio priliku da bude član slavnih Rosonera.

Hubner je ostao upamćen kao odličan gogleter koji je redovno tresao mreže velikanima i noćna mora za tada strašne defanzivce. U sezoni 2001/2002 kao napadač Pjaćence sa 24 gola bio je najbolji strelac Serije A i to sa 35 godina.

Bio je najbolji strelac u Seriji A, Seriji B i Seriji C, a profesionalni fudbal je preostao da igra 2005. posle čega je nastupao za niz niželigaša.

- Sa 38 godina sam prostao biti profesionalac. Tada je to bilo drugačije nego danas. Bio sam normalan igrač. Hvala mojim saigračima koji su mi omogućili da postignem toliko golova - kazao je nedavno čovek koji je tokom karijere postigao preko 300 golova.

Danas ovaj 54-godišnjak živi u svom vremenu i ne žuri ka klupama velikana i prestižnim ulogama. Nastavlja da bira hrabro i da se ne osvrće nazad.

- Tada se fudbal sastojao od ljubavi, od privrženosti navijačima. Danas odlazite tamo gde možete zaraditi više novca. Što je isto fer, zar ne? - nedavno je rekao Frančesko Toti.

Upravo je takav bio Hubner. Igrao je za svoj ćef, a ne novac i zaradu.