Zašto treba da učimo fudbal od Hrvata

Ovako možemo u nedogled, uglavnom ovo su glavni razlozi zašto nas nema na Evropskom prvenstvu. Jednostavno: nemamo kvalitet! I tačka! Ali, kada nas Aleksandar Vučić stalno poredi sa Hrvatskom, i tvrdi da smo u mnogo čemu bolji od komšija, što, naravno, nije tačno, jer činjenice, brojke i standard života govori drugačije, hajmo da vidimo zašto toliko fudbalski zaostajemo za ovom nacijom.

Hrvatska se uvek plasira na velika takmičenja, Hrvatska je aktuelni vicešampion sveta, Hrvatska je i pre 23 godine bila treća na svetu, Hrvatska ulaže u mlade igrače, prodaje ih za desetine miliona evra, tamošnji savez vodi legendarni fudbaler Davor Šuker, ljudi žive za utakmice reprezentacije, imaju velikog trenera, igrače... Ligu od 10 klubova.

SRBIJA NEMA MODRIĆA I PERIŠIĆA

Dve glavne karike hrvatskog tima su majstori fudbala Luka Modrić i Ivan Perišić. Srbija takve igrače nema i tu je kraj svake priče, svidelo nam se to ili ne. Dovoljna su ova dva asa, o ostalima u kockastim dresovima ni ne moramo ovom prilikom. Imaju i trenera Zlatka Dalića koji sjajno vodi ekipu već četiri godine i zato kapa dole ovom stručnjaku.

SRBIJA JE TREĆA LIGA

Iskustvo igranja u kontinuitetu na velikim takmičenjima i u velikim klubovima doprinosi kvalitetu. Hrvati to imaju, velike utakmice u nogama, jake rivale, podršku sa tribina, pomoć velikih bivših asova hrvatskog i jugoslovenskog fudbala... Srbija ništa od toga, ispali smo u baražu od Škotske, koja je jedna od najslabijih selekcija na Evru.

DAVOR ŠUKER

Predsednik Hrvatskog fudbalskog saveza je Davor Šuker, legendarni golgeter, u Crnoj Gori je to čuveni Dejan Savićević. U Srbiji je doskora to bio Slaviša Kokeza, novokomponovani biznismen, kome je Vučić omogućio enormno bogatstvo. Čovek koji je prodavao krofne i šetao magarca na plaži u Sutomoru, vodio je srpski fudbal i ništa nije uradio. Kao ni ova vlast od 2012. godine. Čak su Kokezu režimski mediji optužili da je planirao atentat na predsednika države! Pametnom dovoljno.

NACIONALNI NABOJ

Hrvati vole fudbal, državu, nacionalni tim, svoje igrače, selektora... Hrvati imaju nacionalni naboj, vole himnu, zastavu i grb. Hrvati žive za utakmice reprezentacije. U Srbiji je drugačije, pljuvačina na sve strane, mržnja koju naša vlast svakodnevno upućuje prema neistomišljenicima omrzne i ono malo ljubavi prema državnom timu, ako je imate. Na kraju, Srbija je zemlja tabloida, rijalitija, u Hrvatskoj se Evropsko prvenstvo gleda na Javnom servisu, u Srbiji RTS nema snage da otkupi prava na prenose, iako svi građani plaćaju TV pretplatu. Važno je da se opozicija ni slučajno ne pojavi na RTS, a da nam predsednik svako malo priča o tobožnjem ekonomskom tigru.

SVAĐE, SUKOBI...

I u Hrvatskoj ima svađa i sukoba, ali se to krije, ili se otkriva tek posle takmičenja, kako bi se u interesu svih, ostvario što bolji rezultat. Kod nas je drugačije, nema velikog događaja da na videlo ne izađe neki skandal.

I zato, uvek je i bilo, kakva država takav i fudbal. Učimo od Hrvatske!