"Zvezda i Partizan su najveće zlo srpskog fudbala!"

Bogdanović je u intervjuu za Meridian sport najpre govorio o dobrom početku reprezentacije Srbije pod vođstvom Dragana Stojkovića Piksija, sa kojim su "orlovi" osvojili sedam bodova u tri meča.

- Javnost je bila željna da vidi nekog novog iz sveta fudbala na mestu selektora, a pogotovo čoveka koji je obeležio deceniju igranja za Srbiju. Videli su igrači u njemu istinsku fudbalsku veličinu i kroz njegovo igranje u bivšoj reprezentaciji i odanost prema grbu. Videli su nešto iskreno i pozitivino - istakao je Bogdanović i objasnio zašto Srbija nije ranije tako dobro počinjala kvalifikacije.

- Nezdrava je atmosfera bila, gde se u reprezentaciji nije znalo ko pije, a ko plaća! Tumbaković je bio malo vremena, uspeo je da dođe do odlučujuće utakmice koja na koncu nije dovela do plasmana na EP. Narod i ljudi su potom procenili da ima nedodirljivih, kao što su Kolarov i Milivojević, rekao sam davno za to i bio sam u pravu. Imamo sedam bodova sada, odigrali smo tri utakmice, a ima vremena da se popravi dosta stvari u igri koje nisu valjale.

Piksi je napravio određeni zaokret i u reprezentaciji je dao šansu mladim naraštajima poput Dušana Vlahovića, Ivana Ilića, Uroša Račića, Strahinje Pavlovića…

- Taj Piksijev potez pozdravljam. Sećam se da je Piksi debitovao sa 17 godina. Šta mu je falilo? Ništa, postao je zvezda. Selektor zadržava dobre stvari, neke menja. Ide logikom da na mladosti svet ostaje. Mlad čovek može da greši, ali daje sve od sebe da se nametene. Očigledno da su oni upali kao mladi i da imaju potencijal koji treba iskoristiti. Uostalom i mi smo sa 20 godina išli na EP i nema niko tu šta kome da zamera. Mora reprezentacija da igra i sa mladim i sa starim. Piksi dobre poteze vuče. Biće problema da se uspostavi igra. Ali kada nemate kompleks, sujete, kada želite da napredujete - to je dobro.

Sa teme reprezentacije Bogdanović je prešao na Superligu Srbije, koja, opšti je utisak, deluje prilično nezanimljivo sa 20 članova.

- Gledam onako sa strane, fudbalsko prvenstvo je totalno neinteresantno. Takmiče se samo dve ekipe. Ako jedan kiksne na početku, stići ovog drugog neće moći.

Osvrnuo se Bogdanović i na nedvnu izjavu Neška Milovanovića, koji bio jedan od ljudi koji su digli ruke za Superligu sa 20 klubova, ali priznaje da to nije bila dobra ideja.

- Što taj Neško ne kaže je l' imao pritisak protiv večitih?! Kažeš, ako si trener, zvali su, spusti ručnu ili ih pusti. Izlizano je i nebuloza da pričamo o tome. Zvezda i Partizan su najveće zlo srpskog fudbala! Ne mogu doneti boljitak. Krcati su strancima, jure rezultat, ne znam zbog koga i čega. Ja sam od onih koji kada hoće da kaže nešto da to radi do kraja. Šta je u fudbalskoj Srbiji normalno? Ima li išta normalno - pita se Bogdanović.

Kada je reč o struci, ima li tu Srbija problema?

- Posle raspada bivše Jugoslavije, nekih 10 godina oni treneri koji su pripadali staroj gardi, od 1990. do 2000. godine je bilo dosta. Jako veliki problem je struka u Srbiji. Nemaju kontinuitet rada, a ne mogu ga ni imati kada trener postaje svako danas. Ja sam bio u trenerskoj školi imam B i A licencu. Tu decu nema ko da nauči. Mislim da su se ranije stvarali odbrambeni igrači. Pogledajte tu reprezentaciju Ivanovića, Tošića... Da ne govorim iz kog kulba i koliko ih je bilo. Stvarali su se odbrambeni igrači, u zavisnosti kome je šta bilo u interesu. Deca nam odlaze, nema ko da ih nauči. Deca sa 14-15 godina više rade na taktici nego na tehnici. Pa to nema nigde na svetu! U redu je da se pobeđuje i osvajaju trofeje, ali se igrači stvaraju u kadetskoj reprezentaciji. A kod nas je sve nakaradno još u začetku…

Nedavno je aktuelna tema u fudbalskoj Srbiji bila i sugestija od UEFA da su pojedini mečevi u Srbiji - namešteni. Ipak, Bogdanoviću više smeta momenat u kome se to dešava, a ima i vrlo oštru poruku za predsednika Čeferina.

- Prvo, u vezi nameštanja - UEFA je jako licemerna! Iz prostog razloga što su sada otvorili utakmice Prve lige, otvorili su onog trenutka kada je otišao Kokeza. Što to nisu otvorili dok je on bio tu?! Što nije Čeferin to uradio dok je Kokeza tu? Zato što je imao interes zbog glasanja. Svaki predsednik UEFA dobije glas Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Hrvatske. Sada je otvorio taj slučaj u stilu "sad ću ja da vam pokažem". Kada dođe novi predsednik, reći će mu neka idu male kazne, rešićemo to. UEFA nije kuća fudbala, nego smrada i interesa! Pokušavaju sami da uruše interese. Guraju neke Superlige, sve se pretvorilo u novac i budalaštinu. u smislu transfera i TV prava. Ipak je on Slovenac, blizak Balkanu, zna on kako se sve kombinacije prave! Što ne postavi pitanje Italijanima kako im dolazi toliko utakmica iz dva u jedan ili jedan u dva? Poslaću mu lično snimak kako se radi u Italiji.

Bogdanović je uveren da je dokaze o nameštanju UEFA imala i znatno ranije.

- Znam milijardu posto da su pre dve godine imali isto ovo što su sada obelodanili! Biće tih pritisaka i po Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori…

Kada se već skoro dotakao Slaviše Kokeze, u srpskoj javnosti vlada debata ko će biti novi predsednik. Jedni dižu ruku za Nemanju Vidića. Drugi za ostanak Marka Pantelića. Pojedini imaju i neka treća rešenja.

- Da nema politike, ne bi bilo nikakvih potresa. Novog predsednika će odbarati političari! Politika mora da reši novog predsednika. Kakve izborne skupštine?! Počev od Saveza, Istok, Jug, Sever… Njima svima država naredi da se sastanu jer se nikada ne bi sami sastali! Status kvo odgovara mešetarima. Voleo bih da dovedu nekoga koga će prihvatiti kao Piksija. Nekoga ko nije zagazio u neko blato, ko se nije obogatio na grbači naroda. Ko će biti vredan, a nevidljiv, da vuče kvalitetne poteze. Teško će ga naći, politika će to odraditi. Pantelić je recimo je dugo u Savezu, dugo je bio fudbaler. Već je ušao u materiju i ne bih imao ništa protiv da on ostane predsednik. Podržavam ga. Već je involviran. Par godina je tu. Ali šta će politika reći zaista ne znam…

Kada je reč o srpskom fudbalu, Bogdanović je za privatizaciju, bez koje, kako smatra, nema napretka na klupskoj sceni u Srbiji.

- Voleo bih da kažem da bez privatizacije nema napretka kada je fudbal u Srbiji u pitanju. Nema ni investicija. Nema ulaganja u fudbalsku školu. Sve dok ne bude privatizacije. Dosta fudbalskih radnika će ostati u zapećku. Ali, sve je na izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Možemo samo da se nadamo. Šta država odluči, tako će i biti. Čukarički je klasićan primer kako funkcioniše privatizovan klub. Zvezda i Partizan nisu samo fudbalski klubovi, iza njih je armija navijača. Oni koji sede tamo se smeju i kažu "ajde ljakse, meni je tuđe sve". Ja živim, radim i borim se da meni bude ovako dobro stalno – oštar je bio Boganović.

U srpskom fudbalu postoji još jedan čovek koji je poznat po britkom jeziku, a koji je ovih dana u žiži interesovanja zbog raskola sa Vojvodinom. Naravno, radi se o Nenadu Lalatoviću.

- Iskren da budem, o Lalatoviću imam jako visoko mišljenje iz nekoliko razloga. Ima trenersku žicu, jako je veran, odan igračima, klubu u kojem radi. Ima možda temperament koji je možda malo previše. Malo samo kada bi ga iskontrolisao. Mada bih i ja isti takav bio. Pod kakvim pritiskom radi - on je srpski Ferguson! Vojvodina je najgora sredina za igranja fudbala! Oni mučenici ne mogu ni oko čega da se dogovore. Tamo protočni kanal love teče samo tako… Tuga je gledati takav klub gde su igrali Mihajlović, Vorkapić, Boškov… Zamislite, oni nose naziv centar Boškov, a ne mogu da budu stabilan superligaš. Kako se Lale bori, sa kakvim alama, jako puno energije troši. Lalatovič je trener za kakvog bih 200 posto igrao. U pogrešnoj je sredini i bolje mu je da ode - zaključio je Bogdanović za Meridian sport.