Milan Rodić: Mešamo se u sve i svašta, ni Novak nam ne valja

Rodić je ispisao noviju istoriju Zvezde jer je uz Milana Borjana i Marka Gobeljića igrač koji je učestvovao u svim uspesima kluba u poslednje četiri sezone. Za naš portal govori o pandemijskoj godini, koroni, problemima sa povredama, ali i velikoj ljubavi prema klubu, ponosu sa kojim nosi crveno-beli dres.

- Najčudnija godina je za nama, za ceo svet, sve ljude. Nas sportiste je pogodila na neki čudan način. Tiho je počela, ali ni u snu nisam mogao da pretpostavim da će ovoliko dugo trajati i da neće biti navijača jer je bez njih fudbal kao igra prilično obesmišljena. Bilo je teško, ali hvala Bogu moja porodica i ja smo živi i zdravi. To je nekako bio prioritet. Nadam se da će ova 2021. biti normalnija, stiže i vakcina - na početku kaže Milan.

Kako ste izdržali onaj početni udar korone jer vam je u vreme nepoznanica porodica bila u Crnoj Gori?

- Psihološki nije bilo lako, ali sam bio miran jer sam znao da su oni dobro. U Crnoj Gori tada skoro da nije bilo zaraženih. Nisu bili zatvoreni, bili su za razliku od nas bez policijskog časa. Nedostajali su mi kao nikad ali nisam smeo da odem do njih jer nisam znao kada će se i kako sezona nastaviti. Hvala Bogu da smo svi zdravi, a preležali smo koronu supruga, otac i ja.

Vas ništa izgleda ne može da mimoiđe?

- Ma, ništa. Kad smo se vratili treninzima i sezoni u junu se na testu pokazalo da imam antitela. Iznenađen, bila je blaga reč, nisam bio bolestan, nisam imao simptome, a imao sam antitela. Vraćao sam film, imao sam jedino upalu uha. Povezao sam sa tim. Tada se nije ni znalo kakve sve simptome imate kad se zarazite koronavirusom, pa nisam mnogo razmišljao.

Novi šok ste doživeli pre mesec i po dana kad ste bili pozitivni na testu?

- Taman sam se oporavio pred meč sa Zlatiborom u kupu i došao sam u karantin željan igre. Kad tamo, mala tempeteraura, malaksalost, beo jezik. Nisam igrao i sutradan sam na testu bio pozitivan. Virus me nije napuštao 16 dana, a samo sam ta prva dva dana imao temperaturu 37,3, posle sam bio OK. Hvala Bogu, što je tako prošlo. Ne smem da se žalim kad vidim kakve su sve ljudi strahote prolazili. I stari i mladi.

Vaše tri i po godine u Crvenoj zvezdi prolaze u disproporciji sjajnih igara, uspešnih rezulatata i povreda?

- Tako mi je "napisano". U Zvezdi sam od prvog meča sa Spartom u takvoj situaciji jer sam već u prvom poluvremenu polomio prst na nozi. Igrao sam često pod injekcijama, jedna povreda se reflektuje na neku drugu, pa opet igranje pod injekcijama na nešto treće. I tako, krpio sam se...

Navijači vas poštuju i vole, ali im je neverovatno da neke utakmice niste završili. Zašto nikad niste pričali sa čim ste se sve suočavali a igrali?

- To je prvo ljubav prema Zvezdi, prema poslu koji radim. Prosto, da mogu 30 minuta da igram ja bih odigrao. Znači mi Zvezda, izađem na teren i izdržim koliko izdržim. Nekad 120, nekad 45 minuta. Šta da radim, ne volim da pričam o toj temi, a mogao bih dugo. To je moj posao, niko ne voli da bude povređen. Ja to u glavi prebrosim, stisnem zube, izađem pa koliko ide.  

Zvezda se izgleda najbolje snašla u doba korone?

- Imali smo dobru sezonu, uspešnu godinu. Baš smo imali mnogo utakmica, tri poraza za celu godinu. Ove polusezone samo nas je Hofenhajm dobio. Za ponos. Ponovo.

Ostaje li žal zbog Lige šampiona?

- Da, mislim da smo mogli da vežemo het-trik, a opet šta je moglo biti to niko ne zna. Ne žalimo se, zadovoljni smo, čekamo ovu godinu i nadamo se da će biti još uspešnija.

Došli ste kad i Borjan i iz aviona izašli na teren protiv Sparte. Ispisali ste istoriju u poslednje četiri sezone, u čemu je suština tog uspeha u kontinuitetu?

- Prvo kvalitet, pa svlačionica. Ona je najvažnija, drugarstvo je među nama fenomenalno. To je presudno za svaku utakmicu. Borili smo se drug za druga i to je donelo sve ovo. Borjan, Gobelja i ja smo od početka tu.

Koliko vam je ta familijarna atmosfera pomogla da se najbolje snađete u doba korone?

- Stvarno smo za vreme korone živeli kao porodica, imali sve sve programirano i od strane trenera Stankovića i od kluba. Na adresu su nam donosili bicikle, trake, trudili su se maksimalno.

Kad se osvrnete, kako gledate na četiri grupne faze sa Zvezdom, tri titule?

- Ponosan sam, ali nisam svestan svega. Još uvek igram, razmišljam kratkoročno. Možda za jedno deset godina kad budem seo, moći ću da sebi objasnim kakvo smo napravili čudo. Sada moram da želim još, da maštam o novim ciljevima, od prošlosti se ne živi.

Malo igrača u Zvezdi odigralo preko 120 zvaničnih mečeva?

- Moglo ih je biti još da su me povrede zaobišle. Popunio sam sve kolone trofeja. U budućnosti ću biti svesniji naših uspeha i sigurno ponosniji.

Imate mnogo izazova sa Zvezdom u 2021, stiže ubrzo Milan sa Ibrom?

- Sve misli su okrenute Milanu. Dobri su, pratili smo Ibru sa 39 godina pa smo usput pratili i Milan. Nema šta da pričamo o njima, imaju kvalitet, favoriti su. Idemo na teren pa ćemo se potruditi da im pariramo. Možemo li? Može Zvezda sa Milanom, što ne bi mogla. Želimo da napravimo u Beogradu dobar rezultat i biće onda lakše na "San Siru".

Koliko je iskustvo od preko 50 odigranih evropskih utakmica pomoglo Zvezdi da opet stigne do nokaut faze Lige Evrope?

- Mnogo više nego što izgleda sa strane. Kroz utakmice svi napredujemo, igrači, treneri, uprava. Jači je ritam, veći kvalitet, stiče se iskustvo, raste se kao tim. Odigrati 12 do 15 mečeva svake godine nas i čini ovako stabilnim. Ja sam odigrao 48 utakmica, moglo je i više da nije bilo povreda.

Koja Vam je utakmica bila najteža, a koja pobeda najdraža?

- Bilo je teških poraza. U Parizu, Liverpulu, ali taj od Bajerna u Beogradu je bio najbolniji. Oni su mašina. Dali su i Barseloni osam. Ko god nas osuđuje za taj poraz neka pogleda činjenice. PSŽ je dao Barsi šest, Totenhem je nama dao pet, a nekima i sedam. A, svaka pobeda, svaki uspeh smo podjednako slavili, svi su deo našeg mozaika.

Može li Zvezda da napreduje u 2021?

- Zvezda uvek po malo napreduje, uhvatili smo lep ritam što se tiče igre. Trebalo bi to da održimo i podignemo na viši nivo. Stanković odlično radi, ima energiju, znanje, stiče iskustvo i mislim da će imati lepu trenersku karijeru. Radi na sebi.

Kao deo reprezentacije Srbije kako si doživeo neuspehe u 2020?

- Teško mi je što nismo uspeli, a žao što nisam bio deo tima u to vreme. Protiv Škotske se tako namestilo, pritisak se stvorio, nisam bio deo ekipe pa ne mogu da analiziram. Nije smak sveta...

Grupa u kvalifikacijama za Mundijala 2022. je teška, može li selekcija da se plasira ili nam očekivanja nisu realna?

- Danas svi igraju fudbal, posebno sa ovim sistemom takmičenja moraš da budeš 100 odsto u svakom meču da bi se nadao uspehu. Portugalija jeste favorit, ali nije nemoguće da ih pobedimo. Recept je jasan, dobiti Irsku i Portugaliju kod kuće, podići sampouzdanje i pokušati da se dođe do cilja. Retoričko je pitanje o očekivanjima. Atmosfera oko i u samoj reprezentaciji nije idealna i to se vidi, ne mora niko da vam priča. Kod nas se neuspeh ne prašta, a uspeh se poštuje dva dana. Kad smo došli u fazu da pišemo loše o Novaku Đokoviću onda ne znam šta da kažem za nas. Volimo da se mešamo u sve i svašta.

Šta vam je na fudbalskom polju nedostajalo u 2020?

- Publika. Sa i bez navijača fudbal je kao dva različita sporta. Ne mogu da se naježim pred meč kad ne čujem huk sa tribina, oni nam dođu kao dodatna energija. Tokom meča su vam kao pokretna pumpa koja vam dodaje gorivo. Nadam se da će ih biti u 2021.

Umesto snega, Nova godina je dočekana na pesku?

- Nova godina na Maldivima, jedno novo iskustvo za celu porodicu, suprugu Isidoru i kćerke Petru i Katju. Pravili smo sneška od peska, grudvanje smo zamenili kupanjem, ali Božić se proslavlja kod kuće.

Šta da poželimo u 2021?

- Zdravlja i uspeha, da se svi pričuvamo korone. Nadamo se povratku navijača na stadion jer je fudbal bez njih tužan - kaže Milan.