Neutralnost više nije opcija! Srbija da reaguje na ulaganje Turske u KBS!

Naime, privremene prištinske institucije i Turska potpisali su sporazum o vojno-finansijskoj saradnji, koji predviđa da će Vlada Turske obezbediti Prištini oko četiri miliona evra za jačanje kapaciteta tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).

Kako se navodi u saopštenju ministarstva odbrane privremenih institucija u Prištini, sporazum su potpisali ministar odbrane privremenih institucija Ejup Maćedonci i ministar odbrane Turske Jašar Guler.

Inače, Priština je poslednjih godina intenzivirala nabavku naoružanja za tzv. KBS, pa je tako nabavila dronove TB2 bajraktar i skydagger od Turske, kao i američke dronove puma. Takođe, Priština je sa Zagrebom i Tiranom u martu 2025. godine potpisala sporazum o saradnji u oblasti odbrane.

Politički analitičar Dejan Miletić za Direktno ocenjuje da Turska vojnom pomoći Prištini nastoji da dodatno učvrsti svoj uticaj u regionu.

- Turska ima ambiciju da kroz ovakve poteze održi i ojača status regionalne sile. Ona pronalazi prostor na Kosovu i Metohiji kroz podršku albanskim političkim i bezbednosnim strukturama, nastojeći da ih osnaži i pokaže da je njen angažman ključan za rešavanje regionalnih pitanja. Ovo je kontinuitet saradnje sa Albancima na KiM, ali je konkretna finansijska suma relativno simbolična, predstavlja više signal prisutnosti nego suštinske promene. Podsetimo, Turska je i ranije učestvovala kroz isporuku dronova i izgradnju fabrike municije, pa je ovo samo poruka da od te saradnje ne odustaje – ističe Miletić.

Dodaje da Srbija mora pažljivo da prati prisustvo Turske i vodi računa o sopstvenim interesima.

- Važno je balansirati odnose u različitim oblastima saradnje sa onim što Turska radi u regionu, jer ne treba izgubiti iz vida da bilateralni odnosi teško mogu zadržati sadašnji nivo ukoliko se nastavi ovakva podrška Prištini – zaključuje Miletić.

Darko Obradović iz Instituta za nacionalnu bezbednost za Direktno napominje da Republika Turska koristi bezbednosni vakuum koji nastoji da ispuni svojim uticajem kroz ulaganje u vojne sposobnosti sporne teritorije.

- Na ovaj način aktivno menja situaciju na terenu čime se prolongira postizanje održivog sporazuma o normalizaciji odnosa. Kakva je motivacija Prištine za primenom ranije potpisanih sporazuma ukoliko nema ograničenja u jačanju kapaciteta i uspostavljanja vojne saradnje? Prvo i osnovno Priština je korisnik bezbednosnih usluga međunarodne zajednice a uz pomoć Turske jača sopstvene kapacitete. Niko ne adresira pitanje multietničnosti tih kosovskih snaga a to je ključno za smanjenje bezbednosnih izazova - ukazuje Obradović.

Kako kaže, dosadašnja postavka srpske neutralnosti kao vid kontramera po pitanju Kosova nije održiva i nema efekta na bilateralne aktivnosti.

- Srbija koja je čvrsto integrisama u zapadnu bezbednosnu arhitekturu imala bi pravo veta na ove aktivnosti. Treba se zapitati zašto bespilotne letilice TB-2 Bajraktar nisu isporučene Srbiji nego Kosovu - napominje Obradović.

Pitanje vojnih sposobnosti Kosova, smatra, može se rešiti na dva načina - stopiranjem ovog procesa radom diplomatije, ili povećanim ulaganjima u kapacitete odvraćanja gde će kompletna bezbednosna politika biti usmerena na ova pitanja sa rizikom bezbednosne izolacije Srbije.

I nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović za Direktno poručuje da bi Srbija morala da reaguje na ovakve poteze Turske.

- Turska već duži period vodi ekspanzionističku politiku prema Balkanu, pri čemu se oslanja i na verski faktor. Njena strategija podrazumeva učvršćivanje takozvane „zelene transverzale“, sa osloncima u Prištini i Sarajevu. Ta politika se ispoljava u različitim oblicima, ali joj je suština širenje uticaja, što nije u interesu ni Balkana ni Evrope i ima izraženu antisrpsku dimenziju. U kontinuitetu se podržava separatizam albanske političke elite na Kosovu i Metohiji, kao i unitarizam u Sarajevu pod dominacijom muslimanskog faktora, a te tendencije, kako ocenjuje, povremeno dobijaju i elemente vojnog angažovanja - navodi Jovanović.

Sve to, naglašava, jasno ukazuje na antisrpsku dimenziju takve politike.

- Na institucijama Srbije je da to pravilno procene i definišu dalji kurs u odnosima sa Turskom. Ukoliko se Turska na svoj način uključuje u pritiske na Srbiju, onda i Srbija mora izvući odgovarajuće zaključke. Nema svrhe zabijati glavu u pesak – naprotiv, to može biti štetno - zaključuje Jovanović.