Opozicija gubi kompas: Osipaju se poslanički klubovi!

Samo u poslednjih nedelju dana u parlamentu se "odmetnulo" troje narodnih poslanika - Slobodan Nikolić iz poslaničke grupe Pokret obnove Kraljevine Srbije, dok su Sonja Pernat i Slavica Radovanović otišle iz poslaničkog kluba "Sloga - Struka". Prethodno, čitav POKS je izašao iz koalicije NADA sa kojom je bio u poslaničkom klubu.

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica za Direktno kaže da je ovo još jedan obrazac prevrtljivog ponašanja poslanika.

– To je tendencija prisutna još od uvođenja višestranačja kod nas, da se poslanički mandat doživljava kao lična svojina kojom se može raspolagati po sopstvenom nahođenju, bez stvarne odgovornosti prema biračima. Najproblematičnije je što takvo ponašanje postaje svojevrsni obrazac političkog delovanja, pa i stvar ličnog hira, a birači ga retko kažnjavaju - ističe Koprivica.

Ukazuje da u zemljama sa dužom tradicijom višestranačja, promena stranke se obično toleriše jednom, dok svaka naredna znači politički kraj.

- Kod nas, međutim, postoje političari koji su promenili više stranaka, a da to ne predstavlja problem ni biračima, ni njihovim novim stranačkim kolegama. S druge strane, postoji i izražen odijum dela opozicionog biračkog tela prema sopstvenim predstavnicima u parlamentu, kao i pasivizacija građana opozicionog opredeljenja. Uz to ide i ukorenjena predrasuda da je bavljenje politikom nečasno, što uvek ide u prilog vladajućim strankama - napominej Koprivica.

Dodaje i da u aktuelnim okolnostima, kada su se na političkoj sceni pojavili i studenti kao politička opcija, takva situacija može i njima ići naruku.

- Zbog toga bismo na narednim izborima mogli dobiti neku novu političku nepoznanicu, gde će se odnosi u Skupštini ponovo formirati i učiti kroz sopstvene greške, kao devedesetih godina - zaključuje Koprivica.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za Direktno da opozicione stranke u parlamentu procenjuju da je raspoloženje javnosti takvo da postoji nezadovoljstvo i vlašću, ali i onima koje građani doživljavaju kao „večitu opoziciju“.

- U takvim okolnostima opozicioni faktori u parlamentu sve manje vode računa o dosadašnjim koalicijama preko kojih su ušli u skupštinu, već razmišljaju o novim modelima organizovanja. To podrazumeva ili priključenje nekoj široj grupaciji ili mogućnost da pojedini njihovi predstavnici uđu na studentsku listu, ukoliko ona opstane u iole zaokruženom obliku. Posledica toga je da opozicione parlamentarne stranke i pojedinačni poslanici sve manje vode računa o saradnji sa dosadašnjim partnerima, već nastupaju samostalno i propagandno deluju kako bi izgradili sopstvenu ciljnu grupu i obezbedili politički opstanak - kaže Anđelković.

Dodaje da jače opozicione stranke imaju kapacitet da opstanu i u novim koalicionim aranžmanima, dok većina onih koji sada napuštaju postojeće okvire, uprkos očekivanjima da će time steći veću popularnost, ima male šanse da preživi u aktuelnim političkim okolnostima.