EU zategla: Balkan ide napred, Srbija stoji u mestu

Istaknuto je da nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu.

- Svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks. Podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažmanom partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa - ukazuje se.

Lideri EU pozdravili su, kako su naveli, "novu dinamiku i napredak ostvaren od zadnjeg samita".

- Ubrzanje procesa pristupanja, koje se i dalje se zasniva na kredibilnim reformama partnera, pravednim i rigoroznim uslovima i principu vlastitih zasluga, u našem je obostranom interesu. Proširenje je geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet, kao što je izjavljeno u Deklaraciji iz Granade. Hitnosti našeg vremena zahtevaju održivi zamah. Zemlje koje žele da postanu članice moraju moraju da pojačaju svoje reformske napore. Paralelno s tim, Unija mora da pojača svoje unutrašnje temelje i reforme - poručili su lideri Unije.

Takođe, očekuju od partnera sa Zapadnog Balkana da poštovanje evropskih vrednosti i principa pokažu i rečima i delima, preuzimanjem odgovornosti i sprovođenjem neophodnih reformi, posebno u oblasti temeljnih pitanja.

- Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i snažna uloga civilnog društva ključni su za osiguranje funkcionalne demokratije. EU poziva partnere da garantuju prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih - navodi se u deklaraciji.

Ističe se da inkluzivna regionalna saradnja, pomirenje i dobrosusedski odnosi ostaju ključni za izgradnju zajedničke budućnosti, kao i za sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj veri i s opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom.

- Potrebni su odlučni dodatni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove partnera i pitanja koja proizlaze iz nasleđa prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije, kap o preostale slučajeve nestalih osoba i pitanja ratnih zločina - navodi se.

Istaknuto je jedinstvo u "nepokolebljivoj podršci i solidarnosti sa Ukrajinom", kao i da usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje snažan izraz strateškog opredeljenja partnera.

- Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni i pozivamo one koji to još nisu učinili da slede njihov primer - ukazuje se. Među ove druge spada Srbija, koja se nije uskladila u vezi sa merama protiv Rusije.

Lideri EU su, kako su naveli, opredeljeni za približavanje partnera sa Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja.

- Postepena integracija, koja se sprovodi na način koji je reverzibilan i temelji se na zaslugama, odvija se u nekoliko političkih polja, unapred donoseći konkretne koristi građanima i priprema teren za pristupanje. Treba razmotriti dodatne predloge o postepenoj integraciji, uz usklađivanje s relevantnim pravnim tekovinama EU. Napredak u ekonomskoj integraciji trebalo bi u potpunosti da očuva integritet jedinstvenog tržišta EU i ravnopravnih uslova za sve - poručuje se.

Dodaje se i da će Plan rasta ubrzati socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme vezane za EU.

- Plan rasta ima potencijal da ubrza ekonomski rast u regionu tokom naredne decenije, obezbeđujući do šest milijardi evra za reforme i investicije. U taj iznos se ne računa 29 milijardi evra koji se realizuje kroz Ekonomski i investicioni plan. EU poziva na maksimalno iskorišćavanje neviđenih prilika koje pruža Plan rasta putem pravovremenog sprovođenja reformi - navodi se.

Naglašava se i da je Zajedničko regionalno tržište katalizator za dublju integraciju i odskočna daska ka Jedinstvenom tržištu EU.

- Evropska unija poziva partnere sa Zapadnog Balkana da se u potpunosti posvete konstruktivnoj saradnji na ostvarivanju ovoga i sprovode već postignute sporazume -piše u deklaraciji.

Dodaje i da će Unija nastaviti da podržava tekuće napore na diverzifikaciji izvora i ruta snabdevanja energijom, kao i jačanje povezanosti, uključujući energetsku, transportnu i digitalnu unutar regiona i s EU.

Kao zajednički izazov navodi se upravljanje migracijama, uz napomenu da su potrebne dodatne mere partnera sa Zapadnog Balkana kako bi u potpunosti uskladili svoju viznu politiku s EU, suzbili krijumčarenje migranata i trgovinu ljudima, i dodatno ojačali upravljanje granicama, sisteme azila i prijema, kao i povratak u zemlje porekla.

Takođe, ukazuje se da je potrebno da se nastave zajednički napori u borbi protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je rekao da neće ići u Brisel na Samit EU-Zapadni Balkan, odnosno da Srbija neće imati svog predstavnika.

- Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi, nećemo otići na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće predstavljati Republiku Srbiju, tako da će Zapadni Balkan biti bez Republike Srbije - rekao je predsednik za RTS.

Naveo je da je takvu odluku doneo da niko drugi ne bude kriv i da Vlada ne trpi bilo kakve pritiske.