Poljski mediji: U vlasti se još ne vide pukotine kao pri kraju vladavine Miloševića

- Iz perspektive 25 godina može da se kaže da je revolucija 5. oktobra propuštena šansa za osetno popravljanje kvaliteta vladanja, jačanje političke kulture i proširenje građanskih sloboda u Srbiji - ocenio je za poljsku novinsku agenciju PAP analitičar Jakub Bjelamovič iz Instituta nove Evrope.

Do pada Miloševića po oceni poljskog analitičara doveo je skup faktora – pad društvene podrške vlastima zbog sve dublje ekonomske krize posle ratova i sankcija, ali i sve veće razočaranje ne toliko time što je vođen već što je izgubljen rat na Kosovu i zbog bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

- Treba imati na umu i za Srbiju inače retko izuzetno ujedinjenje opozicionih krugova oko zajedničke stvari - rekao je Bjelamovič.

Po rečima poljskog analitičara, istorijska šansa za demokratizaciju Srbije propuštena je kao prvo jer su je od početka minirale strukture prošlog režima, posebno u bezbednosnim snagama a proces je drastično usporio atentat na premijera reformistu Zorana Đinđića.

- Ključnu ulogu u kočenju liberalizacije zemlje odigrala je socijalna cena privatizacija. Tokom privatizacija izbijali su nebrojeni korupcionaški skandali novih prozapadnih vlasti - kazao je Bjelamovič.

Poredeći današnje proteste protiv predsednika Aleksandra Vučića i vladavine njegove Srpske napredne stranke Bjelamovič je istakao da sadašnji studentski i građanski pokret nije uspeo da oko sebe okupi toliko širok i čvrst front kao nekadašnja opozicija protiv Miloševića.

- U vlasti se još ne vide pukotine kakve su postojale pri kraju vladavine Miloševića. Za razliku od Miloševića kada je zemlja bila izložena bolnim sankcijama, a na kraju i bombardovana, Vučićev blok uživa blagonaklonost zapadnih struktura kao ‘garant stabilnosti’ i cenjen je partner u trgovinskoj razmeni - ocenio je Bjelamovič.

Poljski analitičar istakao je da u današnjim protestima, slično kao i u Miloševićevo vreme, svetu zaista imponuje sposobnost srpskog društva da tako dugo održava mobilizaciju protiv režima.

- Sadašnji pokret nije, međutim, uspeo da okupi tako širok i čvrst front kao opozicija s kraja prošlog i početka ovog veka. U vezi s tim, ta studentska vrlo žilava mobilizacija ne prenosi se na političku i partijsku ravan što bi omogućilo da se predstavi kao realna alternativa režimu - zaključio je Bjelamovič za PAP.