Kako je puk’o SNS

Okupljanje naprednjaka u devedeset i pet gradova Srbije u znak podrške Vučiću nije vest, već tuča između njih u Veterniku. A baš na tom kontramitingu marširali su Maja Gojković, Vučević i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin. Oni su tu bili u svojstvu građana specijalne namene, ništa nisu videli ni čuli, piše urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm.Veternička razmena aperkata i krošea dolazi pravo iz temelja SNS-a. Dok stranački poverenici javno pevaju "Aco Srbine, mi ti se kunemo", prašte uzajamni obračuni iza zatvorenih vrata. Otprilike pre godinu dana, podilazili su Vučiću stavljanjem vukova na šoljice i slične predmete. Ovaj simbol im se pokazao savršeno prikladnim. U SNS-u čovek je čoveku vuk. Vučić je partiju izgradio na uzurpaciji javnih resursa. Aktivisti i karijeristi u SNS-u nose u žutoj kesi sa sendvičem i sokom potencijalnu državnu funkciju i pripadajuće bogaćenje na raketni pogon.Uz jakog sponzora i malo sreće, preko noći se može postati direktor javnog poduzeća, gradonačelnik, ministar nečeg i - što da ne - premijer. Sve što je pretendentu potrebno jesu rezultati u uterivanju glasova svim sredstvima i pregalaštvo u armiranju sultanističkog kulta ličnosti. Sastanci organa SNS-a nisu forumi gde se utvrđuje stranačka politika, nego poligoni za egzaltirane zakletve na lojalnost. Takođe i prilika za nameštanje biznisa, ugrađivanja, podele interesnih sfera, raspodelu sinakura. U teoriji se zna ko je čovek Maje Gojković, a ko Mirovićev i što mu pripada. Uzdizanja jednih nema bez pada drugih. Otud tolike intrige, prozivanja po tabloidima, a bilo je i tuča po odborima.Ako je ikad postojao bilo kakav entuzijazam unutar SNS-a, davno je ispario. Ostale su rivalske frakcije u interesno-poslovnoj organizaciji povezane strahom od budućnosti i gubljenja funkcija za koje nisu sposobni, niti dostojni. Ti kadrovi deluju poput sovetskih birokrata u pozno doba Leonida Brežnjeva. Šetkaju se od funkcije do funkcije, nepromenljivi, okoštali, prevaziđeni, bez ikakve ideje u glavi, posvećeni vlastitom bogaćenju i kolekciji privilegija. Energija koju proizvode radeći u korist građana nije dovoljna ni za punjenje baterije digitalnog sata.Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević nalik je dečaku koji za učešće i u najnevinijoj igri mora pitati tatu. Svaki put kad Bata Gašić stane ispred mikrofona, neminovan je skandal. Istupanja i izjave Ane Brnabić odgovaraju iritaciji kože posle ujeda komarca. Ostali se kreću u rasponu od jednog do drugog člana navedene trojke. No, većina naprednjačkih funkcionera ništa drugo nije u stanju reći izuzev “Zahvaljujući predsedniku Vučiću”… Rizično je. Ko ćuti i radi samo ono što mu se kaže, ne može ni pogrešiti.