Ponoš: Ako opozicija nema politiku, a Vučić ima, zašto onda mora da krade izbore sve ove godine

On je naglasio da je u verziji za Euronews morao lično da se angažuje i da se uprepodobi u razumnog lidera, u ono što svakako nije.

- Ne ide to, mada se prilično potrudio da odglumi. Oni koji ga marketinški prepakuju za pokazivanje pred svetom u nekom novom svetlu u stvari šminkaju političkog mrtvaca. Zna to i on. Zato i iznosi tu tezu o slaboj opoziciji. Slaba mu je to uteha. Neka je opozicija i slaba, ali on protiv sebe nema samo opoziciju. On protiv sebe ima narod. To nijedna vlast ne može da preživi, pa neće ni njegova.

Povodom Vučićeve izjave da ljudi protestuju jer nisu zadovoljni svojom opozicijom, predsednik Srbija centra kaže da groteskno zvuči njegova briga što opozicija nema politiku, pa eto mora on da pripazi na Srbiju.

- A prema zemlji se odnosio sve ovo vreme kao klipan koji je razvalio tuđu igračku otkrivajući šta je unutra i onda ne zna kako da je ponovo sastavi, pa priča da može i bez tih delova koji su mu ostali višak. Ako opozicija nema politiku, a on ima, što onda mora da krade izbore sve ove godine? Ili mu je to ta politika - da krade izbore kako bi mogao da alali Kosovo i od zemlje napravi koloniju. Jasno mu je da je sve pogrešno uradio, posebno od 1. novembra. Ušao je u pogrešan voz i sve stanice su mu bile pogrešne, a on nije hteo da siđe sa tog voza ni kad je video da to ni za njega neće da valja - naveo je Ponoš i dodao da neće ni sad, jer prebrzo mu sad ide taj voz, a nema više ni stanica.

- Okruženje koje mu je koliko-toliko blisko je sve malobrojnije. Neki ga teraju da ide na sve ili ništa. Neki drugi opet gledaju glavi mesto, beže od pojavljivanja s njim u javnosti. Neki izuzetno bliski počinju naprasno da se žale na migrene. Zna on da ne moža da računa na većinsku podršku građana. Pokušava brutalnošću da osokoli svoje tvrde glasače, a na drugoj strani da uplaši decu na ulici i njihove roditelje, ucenjuje studente, zato je i hteo da vidi njihova lica. One u sredini tog spektra tom brutalnošću hoće da vrati u beznađe i apstinenciju“.

Ponoš je ocenio i da "Vučić još uvek računa da može da odigra još jednu partiju sa strancima, pa se zato upušta u to mazanje kako je bio razuman i konstruktivan, ali eto nije bilo dobre volje s druge strane".

Na pitanje da li će neko poverovati predsedniku, Ponoš kaže da će možda da mu i poveruje neka publika Juronjuza, ali ne i ovaj narod.

- I ovim intervjuom pokazao je da je on čovek koji se ni u prolazu nije očešao sa odgovornošću i čašću. Da jeste, stavio bi prst na čelo i dobro razmislio šta dalje nakon što je zemlju doveo u stanje da su razbijene glave na ulici postale kao neko normalno stanje. Nije više tema loših izbornih uslova. Tema je da smo na korak od nečeg mnogo goreg od tih razbijenih glava, a on i dalje kao zove nekoga na nekakav razgovor, samo da bi dezavuisao one koje doziva i obesmislio samu ideju razgovora.

Za Vučićevu tvrdnju da ne odustaje od dijaloga, Ponoš kaže da "on jednom rukom poziva, a u drugoj iza leđa drži palicu".

- On je danas ne samo nepouzdan nego i neprihvatljiv sagovornik, bolje rečeno politički radioaktivan nakon svega što je uradio i nakon svih odbijanja da prihvati mirnu institucionalnu tranziciju iz njegovog suludog i kriminalnog sistema vlasti u elementarno normalno stanje. Govorio sam mu pre skoro dve godine, kad je odbio ideju prelazne vlade, da će doći vreme kad će on tražiti razgovor, ali da će biti kasno i da neće imati s kim da priča. Nije slušao, a izgleda i da je pogrešne knjige čitao. Istoriju kao da je učio iz Šešeljevih knjiga, pa je tako i naučio.