"Srbi misle da su izuzetni, ali geopolitički marginalizovani": Šta je još pokazalo istraživanje BCBP?

Vuksanović u analizi „Očima Srbina: Javno mnjenje u vreme globalnog previranja“ piše da rasprostranjeno siromaštvo i frustracija zbog zastoja u proširenju EU produbljuju introvertne stavove građana dok provladini narativi pojačavaju pad poverenja u članstvo u Uniji i normalizuju geopolitičko balansiranje.

Dalje navodi da Srbi u većini podržavaju diplomatska rešenja u odnosu na vojna dajući prioritet socio-ekonomskoj stabilnosti dok pokazuju ograničenu ali značajnu podršku globalnim pitanjima poput klimatskih promena i ljudskih prava.

Analiza je zasnovana na istraživanju javnog mnjenja „Bezbednosni radar“, koje je sprovela fondacija Fridrih Ebert u odabranim zemljama uključujući Srbiju, i poređenju rezultata istraživanja za 2022. i 2025.

Istraživanje iz 2025. ukazuje na to da se srpsko društvo kreće kroz geopolitičku dvosmislenost – s jedne strane je verovanje u nacionalnu izuzetnost a s druge percepcija marginalizacije u globalnim poslovima.

Ta dualnost, navodi Vuksanović u zaključcima analize, odražava nerešenu poziciju Srbije između istorijskih narativa, regionalnog identiteta i globalnog poretka koji se menja. Dok nostalgija i nezadovoljstvo i dalje utiču na percepciju, posebno prema NATO i EU, postoji i jasna sklonost ka diplomatskom neusklađivanju, pragmatičnom osiguravanju i opreznom stavu prema rivalstvu velikih sila.

Razočaranje u EU posebno je izraženo – već neko vreme ugled EU je u padu zbog kriza u Evropi u poslednjih 15 godina, zanemarivanja regiona od strane Unije i nedoslednosti EU koja se ogleda u ignorisanju kršenja vladavine prava srpskog vođstva zbog transnacionalnih sporazuma, kao i medijskog blaćenja Brisela u Srbiji od strane provladinih medija i tabloida.

Ekonomska ranjivost, razočaranje u EU i bezbednosne bojazni podstiču povlačenje ka unutra ali je to praćeno željom da se učestvuje u globalnim pitanjima poput promena klime, terorizma i ljudskih prava, navodi Vuksanović.

On dodaje da pogled na svet u Srbiji sve više podseća na pogled globalnog Juga – naglašavanje suvereniteta, socio-ekonomska pravda i skpeticizam prema institucijama predvođenim Zapadom.

- Iako je svrstavanje Srbije uz Rusiju i Kinu i dalje snažno, to je manje stvar ideološke srodnosti a više proizvod strateškog razočaranja Zapadom i neuspeha uslovljavanja od strane EU“, istakao je istraživač BCBP.

On je rekao da je spoljnopolitički identitet Srbije identitet namerne dvosmislenosti i dodao da sprska javnost favorizuje autonomiju u odnosu na savez, stabilnost u odnosnu na aktivizam i ne vidi neposredne izglede za transformaciju u aktuelnim domaćim ili međunarodnim uslovima.

Prema rečima Vuksanovića, u tom kontekstu spoljna politika postaje manje alat za integraciju a više mehanizam za otpornost utemeljen u oprezu, oblikovan istorijom i sve više odvojen od obećanja evropske budućnosti.

- Čini se da u ovom trenutku nema šanse da se ovaj način razmišljanja i stanje stvari promeni, posebno u pogledu potencijalnog članstva u EU, s obzirom na prirodu vladajućeg režima u Srbiji i činjenicu da je Unija preokupirana svojim unutrašnjim i spoljnim krizama - zaključio je Vuksanović.