"Srbija je umorna od blokada": Macut otkrio šta mu je prvi zadatak

- Finansijski sistem je siguran i stabilan, sa investicionim kreditnim rejtingom, visokim deviznim rezervama, depozitima javnog sektora i relativno niskom stopom javnog duga u porešenju sa evropskim prosekom - rekao je on predstavljajući ekspoze u Skupštini Srbije.

Macut je istakao da se javni dug nalazi na opadajućoj putanji i da će do kraja srednjoročnog perioda iznositi 46 odsto BDP-a.

- Fiskalna disciplina ostaje ključni okvir ekonomske politike uz ciljani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, koji omogućava finansiranje ključnih investicija u okviru programa 'Skok u budućnost Srbija 2027', kao i jačanje bezbednosnih kapaciteta države - naveo je on.

Najavio je da će promena fiskalnog pravila ograničenja deficita biti odložena do 2029. godine radi potpune realizacije investicionog ciklusa.

U narednom periodu, kako je dodao, očekuje se ubrzanje privrednog rasta.

- Prema makroekonomskoj projekciji, Srbija će u periodu 2025-2027 ostvariti kumulativni rast od 13,7 odsto, odnosno pročenu stopu rasta od 4,4 odsto godišnje. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz nastavak rasta zaposlenosti, zarade i životnog standarda. Ulaganje u infrastrukturu, energitiku i komunalne sisteme doprineće rastu investicija, dok će javna potrošnja ostati pod kontrolom - naveo je on.

Dodao je da će prioritet biti i dalje smanjenje nezaposlenosti, kroz kreiranje novih radnih mesta u visokotehnološkim sektorima i realizaciju velikih infrastrukturnih, industrijskih projekata.

On je naveo da će rast životnog standard biti povećan kroz povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru i obrazovanju i kroz povećanje penzija.

Kao važan cilj naveo je i kontinuirano unapređenje kreditnog rejtinga, jer to otvara mogućnosti za povoljnije finansiranje, veće strane investicije i veću otpornost na spoljne šokove.

Istakao je i da program "Skok u budućnost Srbija 2027" predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama sa ulaganjem od 17,8 milijardi evra, dodajući da je posebno važna uspešna realizacija specijalizovane izložbe "Expo 2027".

- Do sada je učešće na izložbi potvrdilo 90 država, a ukupno se očekuje više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija koje će predstaviti svoje vizije sporta, muzike i inovacija - kazao je Macut.

Podsetio je da je za "Ekspo 2027" povezan jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda - izgradnja metroa.

- Radovi teku po planiranoj dinamici. Prva linija će, kako je podsetio, povezivati Železnik i Mirijevo, druga će ići od Bežanije do Mirijeva, a obe linije ukrštaće se na Savskom trgu. Planirana je i treća linija Banjica - Bežanije - naveo je Macut.

Mandatar je naglasio da energetika predstavlja temelj razvoja svake zemlje zbog čega će se prioriteti Vlade Srbije usmeriti ka izgradnji novih proizvodnih kapaciteta ulaganjima u prenosnu i distributivnu mrežu, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja i unapređenja energetske efikasnosti.

Ukazao je da je trenutno najznačajniji strateški projekat izgradnja revirzibilne hidroelektrane "Bistrica", koja će služiti kao prirodna baterija za balansiranje električne energije iz obnovljivih izvora.

- U partnerstvu sa kompanijama Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država, gradimo i solarne elektrane sa baterijskim skladištima - naveo je on.

Dodao je da će do 2020. Elektroprivreda Srbije značno smanjiti zavisnost od uvoza energije, naročito u sušnim godinama.

- Vetropark Kostolac biće završen 2025. godine, a nova postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla će omogućiti da 90 odsto termokapaciteta bude usklađeno sa ekološkim standardima - kazao je Macut.

Naglasio je da se diversifikacija izvora snabdevanja nastavlja izgradnjom gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, ali i proširenjem skladišta u Banatskom Dvoru.

Prema njegovim rečima, planirana je izgradnja gasnih elektrana u Nišu i Novom Sadu, a do 2027. biće završen i naftovod ka Mađarskoj, kao i skladištenje naftnih derivata u Smederevu, kapaciteta 120.000 metara kubnih.

Macut je kazao da će, u okviru plana "Srbija 2027", razvoj biti usmeren na ravnomerno unapređenje svih delova zemlje, od najrazvijenijih urbanih centara do najudaljenijih i do sada zapostavljenih krajeva.

- To je pristup koji ne podrazumeva samo ekonomski rast, već i ciljani podsticaj za razvoj turizma, zaštitu životne sredine, kulture, poljoprivrede i socijalne inkluzije, uz puno poštovanje specifičnosti i komparativnih prednosti svakog područja - rekao je mandatar.

Macut je, govoreći o turizmu, naveo da će u naredne dve godine Vlada Srbije nastaviti da ulaže u turističku infrastrukturu i omladinsku politiku kao deo integralnog pristupa u unapređenju kvaliteta života i ubrzanom razvoju lokalnih zajednica.

U okviru kapitalnih investicija u 2025. i 2026, kako je dodao, realizovaće se osam velikih projekata, među kojima su izgradnja marina u Velikom Gradištu, Golubcu i kod Sombora, ali i novog međunarodnog pristaništa u Banoštoru i drugim projekata na Dunavu.

Istakao je i da poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i društvenih resursa Srbije i da će zato politika u ovoj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanje konkurentnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnološku transformaciju tog sektora, kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve češći.

Podsetio je da srpska poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajno učešće u bruto domaćem proizvodu, te da je svaka peta zaposlena osoba u Srbiji direktno ili indirektno zavisi od te privredne grane, kao i da je to sektor koji tradicionalno stvara spoljnotrgovinski suficit.

- Zbog toga će nova vlada posebnu pažnju usmeriti na jačanje svih karika lanca pod motom od njive do trpeze - rekao je on i dodao da će nova Vlada stvoriti uslove za razvoj svih oblika poljoprivredne proizvodnje, od malih do velikih proizvođača i da na svaki način podrži one koji nose budućnost ovog sektora.

Macut je naveo i da Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i jačanju regionalne saradnje.

- Nastavak u pristupanju jedinstvenom tržištu Evropske unije (EU), realizacija regionalnog tržišta, povezivanje u okviru SEP-a, kao i unapređenje carinske i poreske saradnje, ključni su elementi novog modela rasta, podržanog od strane EU - rekao je on.

Dodao je da će finansijska podrška iz Fonda za reforme i rast, u iznosu od 1,59 milijardi evra, biti iskorišćena za infrastrukturne, digitalne, socijalne i energetske projekte od nacionalnog značaja.