Lečić pored JSO u Pionirskom parku: Đinđić bi bio ovde; Kako je glumac stigao od Plišane revolucije do ćacija?

- Kultura se suprotstavlja nečemu što ima drugo ime. Dok SPS ne ugleda život i demokratiju i dok ne bude shvatila da je ovo živi svet, živa mladež, pamet Beograda, koja je rešila da gandijevski, mirno, istraje u svome zahtevu do kraja, svih sedam tačaka moraju biti ispunjene, niko od studenata s neće odavde maći. Mogu slati tenkove nek nas pobiju! Nek vidimo demokratiju koja ubija decu! To je naše jedino oružje - poslušanje, svetosavlje, ljubav. Mi nudimo ljubav! A oni? Šta oni nude? Gde čovek ne može da čuje drugo mišljenje... Jer oni aparate moždane nemaju za drugo mišljenje. To njih vređa jer stalno misle da su u pravu, oni misle da narod postoji kao neka zajebancija za njih... - ovako je govorio Lečić na Terazijama 10. marta 1991. godine.

Protest studenata kod Terazijske česme, takozvana Plišana revolucija, nastala je kao odgovor na tenkove u centru Beograda koje je tadašnja vlast na čelu sa Slobodanom Miloševićem izvela na demonstrante.
U noći 10. marta te godine iz Studentskog grada krenuli su studenti sa istim zahtevima koji su se čuli 9. marta. Na Brankovom mostu ih je sačekala policija, bacila suzavac i pretukla sve koji su joj pali pod ruku i pendrek. Studenti su tek oko dva ujutro 11. marta uspeli da se domognu Terazija. Usledio je protest koji je trajao četiri noći i tri dana i rezultirao svim ispunjenim zahtevima.

Demonstracije kod Terazijske česme vodili su student Žarko Jokanović i glumac Branislav Lečić. Na improvizovanoj pozornici su se smenjivali razni govornici, javne ličnosti Mirko Kovač, Matija Bećković, Dušan Kovačević, Bata Stojković, Rade Šerbedžija i Borislav Pekić, pokojni vladika Atanasije Jeftić, a ostao je upamćen i govor patrijarha Pavla. Zahtevi su ispunjeni, smenjeno je rukovodstvo RTS, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, ali je Milošević ostao na vlasti i krenuo u rat protiv Hrvatske, čime je otpočela tragedija SFRJ.

Sva četiri dana na protestima kod Terazijske česme bio je prisutan i glumac Branislav Lečić, koji je držeći veliku lutku pande pričao o mirnoj, plišanoj revoluciji. Donedavno, veoma ponosno govorio je ponosno kako se našao na pravoj strani istorije:

- Na Terazijskoj česmi sam se našao spontano. Jednostavno sam otišao da podržim studente, jer sam bio i među demonstrantima 9. marta, kada smo doživeli da nas policija gađa suzavcem, vodenim topovima i izvodi konjicu i tenkove na nas. Nisam mogao da verujem da se na rođeni narod izvode tenkovi i zato sam otišao među studente na Terazijama. Na kraju prve noći ostalo je malo ljudi. Neki su me prepoznali i stavili mi megafon u ruke. Nisam znao šta da govorim. Da počnem da govorim dramske tekstove to mi je bilo pase u odnosu na situaciju i onda sam počeo da govorim iz duše. U svoje ime. Studenti, pa potom i građani prepoznali su da je to iskreno i iz srca - rekao je za Danas glumac Branislav Lečić u intervjuu koji se dogodio 2021. godine.

I pre samo četiri godine govorio je kritički o aktuelnoj vlasti. Rekao je da se stvarnost od pre trideset godina ponavlja i danas. Opozicija, kaže, traži slobodne medije i slobodnu RTS, a razlika je samo u kostimima i imenima ljudi na vlasti i opoziciji.

- U Srbiji i dalje dominira konzervativni duh da vlast nema svoje oponente, već da ima apsolutnu dominaciju koja se izražava u tome da ljudi slobodu ne traže u zemlji, već napolje. Trideset godina je prošlo, ali tu najvredniju stvar nismo naučili. Jeste se taj nacional konzervativni duh transformisao, navukao demokratsko ruho i on je sada kao za Evropu i sve je to poltički gotovo moguće progutati, ali u samoj unutrašnjoj demokratiji nema mnogo. Mediji su podeljeni, ili su pozicioni, ili opozicioni, ali trebalo bi da budu samo slobodni. Ali vlast je obukla evropsko odelo, a ostala u starom stanju duha - zaključio je Lečić.

Nakon pobede demokratskih partija i petooktobarskih promena, bio je ministar za kulturu u prvoj demokratskoj vladi Srbije, koju je predvodio Dr Zoran Đinđić. Nakon izdvajanja Čedomira Jovanovića iz Demokratske stranke, postaje jedan od osnivača Liberalno-demokratske partije, a zatim i član predsedništva stranke. Jedan je od osnivača pokreta Moja Srbija, koji se priključio Demohrišćanskoj stranci Srbije (DHSS). Lečić je krajem februara 2011. izabran za predsednika DHSS.

Bio je predvodnik frakcije Demokratske stranke koja je 2020. pokušala da smeni trenutno rukovodstvo na čelu sa Zoranom Lutovcem, a zatim da nelegitimno preotme rukovođenje strankom. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u februaru 2021. odbacilo zahtev Lečića da bude upisan kao predsednik DS-a u Registru političkih stranaka Nakon toga, zajedno sa nekolicinom bivših članova DS-a, osniva pokret Demokrate Srbije.

Slučaj Štajnfeld - Lečić

A šta se od tada događalo čuvenom Leki? Mart je mesec koji izgleda da obeležava Lečićev život. Tog meseca, baš te 2021. godine Danijela Štajnfeld optužila je Lečića za silovanje i seksualno zlostavljanje. Danijela Štajnfeld je u martu 2021. godine bila svedok u predistražnom postupku protiv glumca Branislava Lečića, koga je optužila da ju je tokom 2012. godine silovao, u vreme kada su zajedno radili na jednoj predstavi.

U sudskom procesu on je pravosnažno oslobođen optužbi.

Glumci su se ponovo našli na sudu, krajem 2024. godine i Štajnfeldova tereti Lečića za iznošenje neistina o njoj u medijima, a pre svega na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Advokatski tim Danijele Štajnfeld navodi nekoliko dokaza, pre svega televizijski sadržaj u kojima je pomenuta i gde se osetila uvređenom, takođe okolnosti pod kojima je ona dobila zelenu kartu za boravak u SAD-u, takođe izveštaj lekara, specijaliste iz Amerike o njenom zdravstvenom stanju.

Branislav Lečić je bio Ambasador Fondacije "Tijana Jurić" do marta 2021, kada je isključen zbog optužbe za silovanje od strane koleginice Danijele Štajnfeld. Istraga je utvrdila da je snimak koji je Štajnfeld dostavila u javnosti u stvari bila proba za pozorišnu predstavu i film, piše Vikipedija. Nakon istrage, Lečić je tvrdio da mu je aferu namestio preko svojih medija televizija N1 i Nova S nekadašnji gradonačelnik Dragan Đilas.

Zaokret ka SNS

Mediji su pisali o napredovanju u karijeri tužilaca i advokata koji su mu navodno pomogli u slučaju protiv Štajnfeldove, koje se poklapa sa Lečićevim naginjanjem ka vladajućoj partiji. Više o tome pročitajte OVDE.

Postao je i rado viđen gost na Informeru, gde je, na primer, govorio o ženama žrtvama seksualnog zlostavljanja kao o prostitutkama, ali i na istoj televiziji nazvao ljude koji protestuju protiv izborne krađe u decembru 2023. godine idiotima.

 DNO Lečić u Informeru: Ljudi koji protestuju su idioti

- Ljudi koji protestuju nisu svesni da će ispasti korisni idioti koji će se boriti za interese stranih zvaničnika. Srpsko biće predstavlja snagu koja može da okupi ostale u opiranju malih naroda protiv zavade i eksploatacije od strane velikih. Zapad ne zanima spontana promena vlasti nego bananizacija države zarad lakšeg upravljanja spolja - izjavio je Lečić.

Dostupan za list koji je nekad prezirao, bio je u još mnogim situacijama.

I to je samo ukratko.

Lečič: Ćaci, Đinđić, Srbija

U sredu, 12. marta, da li napomenuti - ove godine, pružio je podršku studentima, ali onim "kontra", takozvanim studentima 2.0. Onim što kampuju u parku ispred Predsedništva i žele da se vrate da uče. Nema veze što većina njih nije ni prošla u svom životu pored fakulteta. 

Razlog njegovog dolaska, rekao je - tu su njegovi prijatelji. A u svoju priču dodao je i Zorana Đinđića.

- Kada su me pitali otkud baš danas kada je Zoran otišao, pa on se i borio za mir i pravdu. Ovi studenti koji protestuju, koji blokiraju, oni su u Nišu imali neki svoj kodeks koji su javno proglasili, a to je da svako ima pravo na slobodnu misao i slobodno ponašanje i integritet kao ličnost. Zašto su onda delom napadajući vas ovde koji imate takođe svoja prava, pokazali da ta misao nema značenje nego da delo krši tu reč. Ako je demokratija za sve, ona mora biti za sve. Ne postoje niko ko je privilegovaniji, veći ili manji demokrata, tako da podržavam svaku ideju u kojoj vi iza nje stojite - rekao je.

Dodao je da je sve napravljeno sa ciljem da se srpski narod podeli.

- Ne treba jedne drugi da mrzimo, a ova mržnja je iskonstruisana da se podelimo. Živela Srbija, jer treba da se izvučemo iz ove dugo pripremane mržnje. Napravljeno da se međusobno podelimo i da se jedni drugima o glavu olupamo. To jednostavno ne smemo da dozvolimo. Treba da se izvučemo iz te mržnje koja nam je servirana i koja dugo pripremana - rekao je Lečić, dajući svoje opšte tumačenje mržnje. Da li on to nije svestan ko je kostruisao mržnju koju pominje? Sigurno, u nekom paralelnom univerzumu.

Dodao je da je sve ovo jedan veliki test za nas kao narod.

- Ovo je veliki test za nas, svi smo mi jedan narod, nema nikakvog razdvajanja. Obuzima me tuga kada pomislim da ovakav bunt nismo imali kada su Srbi bili proterivani iz Hrvatske, bili ugroženi u Bosni, sada na KiM, a sada blokiramo. Čija je to politika? Naša politika je da štitimo jedni drugog, da svetosavlje pobedi, da smo svi braća i sestre - kazao je.

Osvrnuo se i na prisustvo specijalaca i rekao da je policajac takođe čovek, pa poručio "samo sloga Srbina spašava i svetosavlje" i konstatovao da bi Zoran Đinđić danas bio ovde sa njima.

- Zoran Đinđić bi u ovim okolnostima bio potpuno sa vama. Meni samo treba da moja Srbijica preživi - kazao je.

I to je rekao, zažmurivši na to da se u Pionirskom parku nalaze veterani JSO, jedinice Zvezdana Jovanovića, pripadnika koji je Đinđića usmrtio hicima iz snajpera.

Ova jedinica, koja je rasformirana nakon što je sud utvrdio njenu ulogu u zaveri ubistva premijera Đinđića, učestvovala je u brojnim ratnim dejstvima širom bivše Jugoslavije - od Hrvatske do Kosova - a njeni članovi bili su angažovani i za izvršavanje zločina Miloševićevog režima, poput ubistva Ivana Stambolića.

Nakon ove... transformacije, kratke, ali burne, nije začudila ova poseta. Ostavlja gorak ukus prisećanje na imidž Lečića nekad. Vidimo ga sada, a nekako znamo da ćemo gledati i nekog potpuno drugačijeg Lečića u budućnosti. Možda - i u nekom drugom ambijentu.