Hladan tuš za Vučića iz Hrvatske, Orban pokušao da ga spase

Za razliku od Srbije, Crna Gora i Albanija su ove nedelje postigle određeni napredak u svojim procesima pridruživanja Evropskoj uniji.

Mađarsko predsedništvo je pokušalo da dobije saglasnost država članica EU za otvaranje pregovora sa Srbijom u okviru klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast. Ovaj klaster obuhvata osam pregovaračkih poglavlja, od kojih je Srbija već otvorila pet, a dva su čak bila zatvorena pre promene metodologije pregovora. Evropska komisija je ocenila da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera, ali je za to potrebna politička saglasnost svih članica EU.

Nova metodologija pristupnih pregovora, koja je uvedena početkom 2020. godine, predviđa da se umesto pojedinačnih poglavlja, pregovarački proces deli na šest klastera tematskih celina. Iako se otvaranje i zatvaranje poglavlja tehnički može obavljati pojedinačno, za svaki korak je neophodna saglasnost svih članica EU.

Hrvatska među zemljama koje blokiraju Srbiju

U poslednjih nekoliko nedelja, o Srbiji se raspravljalo na četiri sastanka Odbora stalnih predstavnika, koji čine ambasadori zemalja članica EU. Osam zemalja, među kojima se nalazi i Hrvatska, uskratilo je saglasnost za napredak Srbije u pregovorima, piše Jutarnji.

Umesto zelenog svetla za otvaranje poglavlja iz klastera 3, Srbiji je upućeno pismo u kojem se traži da dostavi pregovaračke pozicije za dva poglavlja:

Poglavlje 16 – Porezi

Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje

Međutim, pismo se ne odnosi na Poglavlje 10 – Informaciono društvo i mediji, iako je to bilo očekivano.

Najglasniji protivnik – Holandija

Da bi se bilo koji napredak Srbije u pregovorima postigao, potrebna je saglasnost svih članica EU, a jedan od najglasnijih protivnika napretka Srbije je Holandija. Ministar spoljnih poslova Holandije Kaspar Veldkamp otvoreno je poručio da njegova zemlja neće podržati dalji napredak Srbije.

„Srbija nije spremna za sledeći korak, jer nije ostvarila dovoljan napredak u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom“, izjavio je Veldkamp u ponedeljak, uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU.

On je dodao da Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku sa politikom EU, dok su sve druge zemlje Zapadnog Balkana već to učinile. Takođe je izrazio nadu da će se i druge članice EU pridružiti holandskom stavu.

Normalizacija odnosa sa Kosovom kao ključni uslov

Osim pisma upućenog Srbiji, ambasadori EU su usaglasili i zaključke o proširenju, koje će u utorak formalno potvrditi Savet za opšte poslove EU (ministri za evropske poslove).

U tim zaključcima se jasno navodi da će „napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Kosovom“ biti presudni faktori za dalji tok pregovora.

Nemačka postavlja dodatne uslove

Prema izvorima iz diplomatskih krugova, Nemačka je dala posebnu izjavu u kojoj je navela sve uslove koje Srbija mora ispuniti kako bi se otvorio klaster 3. Među tim uslovima su:

-Rasvetljavanje incidenta u Banjskoj (kada je došlo do oružanog sukoba na severu Kosova).

-Usklađivanje spoljne politike sa EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji.

Evropska komisija je takođe najavila da će tokom naredne godine sprovesti procenu napretka Srbije u pomenutim oblastima, što će biti odlučujući faktor za dalji tok pregovora.

Gde se Srbija trenutno nalazi u pregovorima?

Srbija je započela pregovore o pristupanju EU u januaru 2014. godine. Do sada je otvoreno 22 od 35 poglavlja, od kojih su zatvorena samo dva – Poglavlje 25 - Nauka i istraživanje i Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura.

Poslednji značajniji pomak u pregovorima dogodio se u decembru 2021. godine, kada je Srbija otvorila klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost. Međutim, od tada do danas nije bilo daljeg otvaranja poglavlja.

Napredak Crne Gore i Albanije

Crna Gora i Albanija, pak, beleže napredak. Crna Gora je u ponedeljak zatvorila tri pregovaračka poglavlja, dok je Albanija u utorak otvorila pregovore u klasteru 6, koji obuhvata dva nova poglavlja.